Pregled posta

My LiFe LiKe a LaLa ShOw ...

Nisam mogla izdrzati a da ne napisem danas novi post.
Inspirisana sam za filozofiranje danas .... ...
Kad pogledam unazad sve dobro i lose sto mi se desilo, shvatim koliko sam faza u zivotu prosla. Shvatim da sam se promijenila ali da sam ostala ista ...
Upoznala sam mnoge divne ljude. Nekih losih se odrekla. Neke sam zadrzala za sebe.
Zvao me Safet maloprije. I on lencari, bas kao i ja, vec dva dana. Mi smo najbolji drugovi. Druzimo se vec 5 i pol godina, i sada shvatam da ne znam sta bih da mi nije njega. Bio je tu za neke od tezih perioda u mom zivotu. Pozdrzavao me makar donosila i pogresne odluke. Savetovao me. Cak je hteo da ide da bije Damira kad je video da je moje srce bilo isuvise povrijedjeno da bi kucalo normalno ...
Emir je kod starog u selu. Nema kredita ili je zaboravio mobitel, tako da se nismo culi. Njega znam godinu i pol. Od prvog dana kako smo se upoznali, smo pricali kao da se znamo 100 godina. Sada znam da se mnogo toga ne bi desilo da mi nije bilo njega.
Moja Aida. Sa njom se druzim odkako smo krenule zajedno u razred. Tocnije, vec pune cetiri godine. Ona mi je jedina prava prijateljica. Upisace medicinu i jedna je od najboljih ucenica u nasem razredu. Rockerica. Aida, Safet i ja smo nerazdvojni tandem, ali ovih dana je ona imala obaveza kuci, pa nije mogla izlaziti sa nama.
Otkacena Helena. Ona vam je sminkerica nevidjena. Ali je jako dobra prijateljica.

Damir ...
Da, on mi je bio jako dobar drug. Ali, sve se promijenilo. Zivot je ponekad cudan, zar ne? Ali, treba mu uzvratiti udarac, kad god pokusa da slomi covjeka ...


Sledeceg mjeseca mi je maturalac. Bit cu sa frendovima opet i proslaviti ga. Ne mogu vjerovati. Sledece godine krecem od nule.
Znaci, na jesen necu uci u onu istu, visoku, rozu, grafitima ispisanu zgradu po srijedi mog grada? Vise nikada necu vidjeti sva ona otkacena ili dobra lica? Nema moje razrednice vise, nema nastavnice engleskog, a ni onog gospodina Snoopeya iz tjelesnog. Nece biti ni veselih sedmaka. Da upadaju kod nas na casove i zezaju nastavnike. Oni sledece godine stupaju na tron. Na NAS tron. Tron '93 generacije.
Od sledece godine, za nas pocinje novi, pravi zivot. Morat cemo se boriti i sa pravdom i sa nepravdom. Ali, bit ce to i pocetak novih ljubavi, novih prijateljstava ...
Neka stara ce ostati. Sa Helenom i Aidom cu nastaviti druzenje. Sigurno.
U svakom slucaju, ja moju generaciju ne volim preterano. Sve cure su sminkerice, a svi momci su idioti koji sline za njima. Ono malo normalnog svijeta se druzi medju sobom i mrzi ih. Bas kao i ja. Naravno, ja to ne pokazujem javno. Dobra sam sa svima. Imam svoje drustvo koje volim vise od sviju.
Safet,Adna,Dam ...ovaj, Emir,Helena ...Haris moze da udje u uzi krug.
Koliko ja pisem o njima i koliko ih volim, oni to i ne znaju. Ne znaju ni da ovaj blog postoji uopste.
Ljudi, vi ste zlata vrijedni. Ima vas malo ali ste dragoceni.
Volim vas sviju.

Post je objavljen 04.05.2008. u 18:09 sati.