Hm....neko mi je rekao da je raickovic napisao da smo mi niti između mrtvih i nerođenih. Koliko puta sam razmišljao da su neki ljudi ostali da žive samo u mojim mislima....davno mrtvi, više niko ni ne zna da su postojali...čega se ja sećam?....mog dede kako na terasi ljušti jabuke, seče ih na kriške i jede...kome to nešto znači, da li bi neko kupio tu sliku?
Juče i dan pre, sam bio sa njom...dobra, pametna, lepa u svojoj precvelosti...mislio sam da mi može pokloniti mir....hm....ne može...zove me...ajde da provedemo popodne zajedno, možda i noć, ako deca ne budu tu...imam nekog posla...čekam neku koja je sasvim luda i imali su je svi...
Danas i ovih dana ništa ne mogu da radim, ništa me ne ispunjava....ni to što sam napredovao u službi, ni to što mogu da ne budem sam, ni to što ima žena koje me vole više nego ja njih...
Trebalo bi otići....zaista....ne žive ovde više ljudi koje poznajem...
Post je objavljen 03.05.2008. u 13:28 sati.