Marketing
Gomile laži rekla sam zato sad te oproštaj tražim, nikad te nisam dovoljno zaslužila....sada kasno je!
Ovaj post ću napisat nakon dugo, dugo vrimena
....i posvetit ću ga mom malom...
.... A neznam o čem bi pisala budući da baš nisam više nešto ufurana u ovaj svijet blogera...dada
Uglavom...a nista ljudi moji, jedva čekan lito...da napokon dođe i da bude supr po mogućnosti...
A ovaj naslov je stvarno istinit....stvarno tako mislim i možda se ne smijem osuđivati, ali stvarno mi je grozno zbog toga!!!
Kolko god pokušavala zaboravit neke stvari, ne ide pa ne ide
Puno se toga dogodilo u zadnje vrime i sve je to nekako utjecalo na mene....
I ja san se nekako prominila...neznan...mislin da san se malo smirila u školi (s naglaskom na MALO
)... Neznan, ono u školi neman baš vrimena za razmišljanje...uglavnom se zezamo, smijemo i onda zaboravim na sve...i na svih
...tako pomislim da sam zaboravila i na tebe, ali ne......ne mogu te izbrisati iz sjećenja, ne mogu te izbrisati iz srca...čak ni da hoću....nešto mi ne dopušta da te zauvijek zaboravim, a na taj način i izgubim...
Prošlo je već dosta vremena i već san tribala krenuti dalje...ali ne mogu, ja i dalje zazirem u prošlost i vraćam se divnim uspomenama...
Bile su najljepši dio mog života i ne dopuštam ikome da ih izbriše... Nadam se...
....ustvari vjerujem
u bolju budućnost, u novo jutro, u bolje sutra, vjerujem u vrijeme koje je pred nama....i za kraj vjerujem u nas Vidimo se uskoro, mali
Post je objavljen 30.04.2008. u 11:57 sati.