Marketing
Nosim sve torbe, a nisam magarac
Znam sve to, bio si dobro prikriven, odlučan da živiš u okrilju umjetnosti i naprosto 'nečeg drugog', istinitijeg, koža ti je bila sjajna... Boli me što znam koliko si čist i idealističan bio i kakvom si ljubavlju ljubio. Koliko si bio ranjiv i ranjavan.
Ali zaludu te voljeti... To poniženje gasi sjaj mog lica i zamračuje i moje oči.
Nemoć da se tome oduprem porazi me svaki put.
Ja ne volim o tome ni govoriti.
Meni je najdraže kad idemo kući
A netko vikne: Tko će bit magarac?
Ja onda kažem: Metnite na me torbe!
I svi na moja ramena povješaju.
A meni nije teško, jer znam da nosim
I Jelinu torbu.Mogao bih za nju
Da nosim, sigurno,trideset i tri torbe.
Al nikom ne bih priznao da sve nosim
Zbog Jele!...Koji možda o meni misli da sam
Magarac pravi, znam: vara se, i ne zna...
Magarac, to svi već znaju, imade dugačke uši.
Dragutin Tadijanović (Nosim sve torbe...)
Post je objavljen 27.04.2008. u 23:54 sati.