...ej ljudi evo mene nakon dugog vrimena s novim postom...možda ću ovim ponoviti nekoga i ispričavan se
al jednostavno to moran reć...zašto neke osobe konstantno moraju zagorčavat nečiji život...izmišljat svakakve stvari...
stvarno mi ne ide u glavu...kad se okrenem oko sebe pomislim...kako dragi ljudi...nakon pet dana
saznam da su pljuvali po meni ili mojim prijateljima...onda kad se osjetiš potpuna i sritna pogazi
te misao da taj neko živi u tvojoj sjeni u tvojim mislima i na tvom putu...kao da mu je zadaća da
te učini tužnom i slomljenom...osjetim se kao zrno pijeska koje morski val u trenu stavi u zaborav...
naučila sam da ne triba previše virovati ljudima koje ne poznaješ baš dobro jer ti lako znaju zabiti nož
u leđa da bi se oni uzdigli na tron...kažu da je život trnjevit put...pa se pitam hoće li cili moj život postojati
taj neko koji će mi i već težak život činiti težim...prije osam miseci stupila sam u "novi život"...mislila sam
da ću biti sama i neprimjećena...al naprotiv upoznala sam tri pre dobre osobe bez kojih svoju sadašnju
svakodnevnicu teško zamislim u glavi...postala sam ovisna o njima...postala sam "ovisnica"...
al o prijateljstvu, druženju i zabavi...imala sam priliku upoznati osobu s kojom sam bila super
godinu dana i poslije mi je zabila nož u leđa...srela sam je nedavno i pomislila pa ovo je nemoguće ona se promijenila...
al ne ja sam opet utonula u neki bezgranični svit u kojem i ono najružnije postaje lipo...možda je ovo sve
bezveze šta pišen i možda se čini besmisleno al ja svoj život želin živit bez sjene...bez ikoga na mom putu...
zato sad odvažem sve loše i stavljam duboko u sebe a ono najbolje puštam na površinu...
prijatelj je onaj neko ko razumi tvoju prošlost, viruje u tvoju budućnost a danas te prihvaća onakvim kakav jesi...
zato slave,andrea,anna i cvita hvala van šta ste tu za mene i šta me trpite usprkos mojin odlukama i raspoloženjima...
vi ste nešto u šta san virovala, virujen i uvik ću virovat...
Post je objavljen 27.04.2008. u 16:43 sati.