Jucer je dobio rafal preko glave,a onda mu je preko nogu presao nas tenk,objasnjava Neno,tenkist iz Prve brigade.
Treci je dan kako se vode borbe za sela istocno od Novske.Neno me,prijateljski sverca na prvu liniju.Nisu me pustili bez kalasnjikova.Ali,ja sam novinar,rekao sam.Neno se nasmijao.Ako uletimo u fajt,kaj ces izvuci presicu i reci cedi da ne puca,jer si novinar?,pita ironicno.Sumnjam da ce to proci,uzmi ovo,pa ako uletimo u neko sranje ti razmisli cime ces se braniti,presicom,fotoaparatom ili ovim,pruza mi kalasnjikov.Drukcije ne ides s nama,dodao je.Uzeo sam pusku,bilo mi je stalo do reportaze,dao sve svoje dokumente,novac,kljuceve od auta i stana kolegici Alemki Mirkovic koja ce ostati u bazi,i posao s njima.
Vozac kamiona koji vozi dorucak borcima u Livadjane pozuruje nas.Kaze kako nije pametno stajati na cesti.
Ovo sivkasto sto se smrzlo,to mu je mozak,nastavlja Neno.Vidis da ga nije imao puno,inace ne bi lezao ovdje.Zovemo ga pohani srpski mozak.Hoces ga slikati?
Ne,kazem.
Imas pravo,kaze.Ne izgleda bog zna kako.Idemo,da decki ne umru od gladi.
Pazi,kaze vozacu,iza ove krivine ti je ona neeksplodirana minobacacka,nemoj kotacima na nju.
Pa se okrene meni:Ne kuzim,zabila se u asfalt skroz do repa,i nije odradila.
(prosinac,1991.)
Post je objavljen 24.04.2008. u 02:53 sati.