E.......stvar je u tome..da me neki dan Igi zvao ujutro....bilo je sve super...onda popodne...tada mi je rekao da mora radit onu sub.i da nemože s nama..da mu je ful žao...još sam ljuta i tužna zbog toga..jer uvijek kada nešto isplaniramo se zajebe...preplakala sam cijelo popodne...ali zato je on mene poslije zvao...i pričali smo ful dugo...sve smo riješili..i tako sam sretna što je među nama sada sve super..svaki dan se čujemo..pričamo o svemu.....ful sam se otvorila...i sgvatila sam neke stvari.....mislim da sam bila sebična...mislila sam samo kako je meni teško...nisam shvačala koliko i on pati zbog daljine..i što je vrijeme prolazio...sve smo nekak bili napetiji.....i smetala nam je svaka sitnica..a ja sam bila možda i ljubomorna..al shvatili smo da nemožemo zajedno zbog daljine..a opet ni jedan bez drugog......i neželimo biti s drugima..tvrdoglavi..al jbg.izgleda da smo shvatili koliko se volimo i koliko trebamo jedan drugog..samo da sve ostane kao što je..i da se što prije vidimo..jer mi toliko fali...i tako ga trebam da je kraj mene.....jupi..al glavno da je sad sve ok..neču o tužnim temama.....vojim vas...... P.S-I reko je ak mu nađem smještaj da dolazi.....al........
Post je objavljen 23.04.2008. u 16:48 sati.