E svitu moj, odlučio ja da malo istražim vu blogosferu. I otišo do bloga Književnog moljca da se, nako, malo podučim i vidim što fini, načitani svit pripovida. Kad tamo njeka polemika o Tomislavu Čatežu i njegovim viđenjem Sajma knjiga u Lajpcigu i nastupa naših književnika. Tud je i rič o Igoru Mandiću, seksizmu, laganju, krivim interperetacijama… Ajme mulja li. K'o u književnom podzemlju.
Nisam baš puno uputit u sve to, al iščitam ja osvrt pa komentare. Jedni su za, drugi protiv itd. Baš ko što je red i običaj. Imaju ljudi svoje mišljenje. Zatekoh tu i Pametnog zuba na kojeg su okomili njeki anonimusi. A ja se baš slago s onim što je Pametni napiso. I ja ti to sročih i objavih. U zao čas. Skočiše na meni Koji jebe sve, pa vaj, pa naj… Nazvaše me svakakvim imenima. A sve anonimno. Gleđem ja i sve si mislim da ih pozovem da se javno (ili samo meni) predstave. Pa da proljudikamo nako u četir oka. A kako nemaju argumenata već psovkama i uvredama raspravljaju – mislim si kako bi bilo uistinu s njima lipo pripovidat. I zapjevat njeku meksikansku. Zašto meksikansku. Pa zato što svi u početku kažu da meksički (španjolski) ne znaju i da neće pjevat. Onda im lupiš dva tri šamara i već pokažu volju za učenjem. Onda im iskreniš malo ruku i pjevaju bolje neg marijači. E, ovi bi mi pjevali na havajskom. Neblaka im, ne bi ni bili svjesni da ga znaju. Njeko će se začudit. Zašto grubost? Pa ti si nasilnik, koja je razlika izmedju tebe i njih? Je,je... U pravi ste, al ja nisam tako fin i velik da dostojanstveno prešutim take tipove. U men nješt uskuva, zapjeni... oa moram brojat do stoo. A, mi Šokci imamo i nu: ljutu travu, na ljutu ranu. Jer čini mi se da oni lipu rič ne razumiju.
I tako ja študiram, a onda zaključim da je najbolje da im se zafalim na ljudikanju i poželim sve najbolje ravnajući se opet po noj narodnoj: Pametniji popušta. A men je moja Franjka rekla kako sam puno pametan kada sam, gleđući Milijunaša, odgovorio skoro na sva pitanja. Prešutio sam da sam nako od oka bubeto „a“, c“, „d“… I pogodio. I nisam Franjki prizno. Nek misli kako sam puno pametan.
A vaj izlet međ pisce, kritičare i polemičare i njeke pizdonje mi ni trebo. A ja to napravijo zbog druženja s učenim ljudima. E, što ćete lipi moji; Čojek se uči dok je živ ( i opet tupav umre). Lip vam dan i mirna noć!
PS: Da, zaboravijo sam vam reć kako sam razmišljo i bijo tužan što te momke nisam zno 1991.- 95. Kako su žestoki na blogu ja mislim da bi s takih pedeset bez jebemti stigo do pruge Beograd-Bar, do kanjona Lima i digo nu ćupriju kod Priboja u zrak. E, znate li da smo to jednom i napravili, tamo 92. Niste? Mjesec dana su most popravljali. Al je to bila tajna, ani oni baš ko ni ovi naši o tom nisu tjeli govorit. E, morat ću vam to jednom zgodom ispripovidat.
Post je objavljen 22.04.2008. u 23:18 sati.