Sve je počelo negde oko 10 uveče sinoć. Svi su bili na broju, samo ja Mačka Mala (nadimak koji je prerastao u ime, a zbog ubedljivo manje veličine od ostalih) NESTALA. Moja sestra je pametno predvidela da nešto nije u redu, s obzirom da je ceo dan bilo više mjaukanja nego obično, pa je krenula u potragu.
Jedan ormar - ništa. Drugi ormar - ništa. Na kraju je našla u svom ormaru kako grčevito neće da izadje. Kako ova kuća poseduje porodilište, jel (jdna plastična gajbica izandjale crvene boje), ubedili smo je uz maženje i češkanje da predje u isto.
Tata i nije bio nervozan. Nekoliko puta je doduše pokušao da proturi njuškicu i vidi šta se dešava, ali ga je "ženskadija" oterala.
Nije baš bilo lako. Prvorotkinja je imala malko problema, prvo je stiglo uz jedno gromoglasno mjao, i tako još dva do ponoći. Onda još jedno negde iza ponoći, sve u svemu ČETIRI KOMATA!!! Veličine su kao ćevapčići iz onako neke lošije kafane!
Najveća pomoć kod tog četvrtog, kada je mama već bila umorna je bila Zveca, koja je svesrdno pomagala u umivanju i čišćenju novorodjenčadi. Svaka joj čast! E, to je u stvari ona maca što je usvojila onog Simu Burzanovića. Ponovo je pokazala solidarnost na delu!
Svi smo dobro (što i vama želimo), srećni, veseli. E, sad još samo da nadjemo nove gazde!
Srecna mama!
Post je objavljen 22.04.2008. u 10:08 sati.