Tabula rasa... Tako nekako moj um trenutno izgleda. Izjeda me nekakva prehlada i nos curi na rate. Mrzim kada predzalazno Sunce udari kroz prozore i osvijetli svaku česticu prašine u stanu, osjećam se kao da živim u kamenolomu. Opet mi se nešto jede, a ne bih smio coz I`m gaining weight again... Ne želim biti bolestan ovaj tjedan, imam Konferenciju i idem u Varaždin. Zbilja ne bih htio da mi prehlada sve to upropasti, a kao tipično muško, mali znak nekakve minijaturne boleštine doživljavam kao raspad sustava.
Ne znam ni što bih napisao, čak mi ni tok svijesti ne uspijeva kada ništa kroz nju ne teče. Opet sam si ispirao mozak humorističnim serijama na RTL-u. Nešto želim ali ne znam što. Kiša je danas tako jako padala, a vjetar tako jako puhao da su kapljice lebdjele pokraj prozora. Podignuo sam sve rolete i pustio kišu da opere prozore, kad već ja ne mogu (ne visi mi se s 18. kata).
Bravo, Sushi, nekako sam znao da ćeš nam se pridružiti. Kako to da ipak ideš? Fakat ima previše prašine, kad će to Sunce već jednom zaći? Došao sam do kraja Chapter Onea u „Neverwinteru“ ali kako ne mogu dokrajčiti glavnog bossa odgovornog za kugu u gradu... Svaki put me ubije jedan od onih prokletih kostura. Dok sam se fajtao sa zombijima bilo je i nekako lako jer imah savršen spell „Undead to dead“ koji ih samo pokosi, a dok sam se borio sa živima, imao sam spell „Circle of Death“ koji bi ih također pobacao na leđa, nepomične... A protiv mumija i kostura ne znam koji spell da iskoristim, a još su me kuje i otrovale, a nemam više potiona za protulijek... Zašto uvijek bossovi moraju bit tako teški za dotuć? Jesam li napomenuo da se moj wizard bavi nekromancijom? Da, ima cijelu paletu spellova koje se tiču smrti. Jedini problem je što ne možeš nešto što je mrtvo ubiti smrću. Zato ne mogu proći zadnji dio prvog poglavlja...
Da... Boli me glava opet... Idem nešto raditi.
Post je objavljen 21.04.2008. u 19:09 sati.