Idemo videti kaj bi kukanići mogli delati da ne delaju ono kaj sad delaju i kaj ih sad svi mešaju kaj onaj gulaš o kojem sam vam pričala. sve je više vode u njemu i meša se meša da to ni normalno. No, krenem vam ja jučer na izlet sa svojom decom, jer s decom se treba nekad ići na izlet u lijepu našu kako bismo je više voljeli. Ter troje djece strpam u auto sa sendvičima i sokovima što me je došlo cca 50 kunića, ter ulijem benzu za 150 kunića. Pravac: Trakošćan. Platimo mi 20 kunića autoput, jer bijahu neki radovi na dijelu od Krapine, te se vozasmo malo po prirodi. Onda stigosmo i parkirasmo se na šoderici punoj rupa punih vode. Sitnija dječica odmah pojuriše prema sablazan štandovima punim helijevih balona i kineske plastike na što ih ja zašpotam rekavši kako ne bumo imali za jest. I krenemo. Prvo se kćerki i mami pripišalo, te morasmo platiti 4 kune za pišanje. Onda su djeca zaželjela sladoled i što im majka ne bi kupila sladoled. Ta neće nam izlet proteć u konstantnim zabranama. Ter kupim sladoled djeci, a sebi ne s obzirom da bi to bilo pretjerivanje. I ostavim 25 kuna. Potom se uputismo na glavni ulaz kupiti karte. Kako smo se uspuhali i putem razglabali o političkoj situaciji, ulasku u nato i eu, što s djecom volim prodiskutirati, valjda smo ženskoj na ulazu izgledali poprilično iscrpljeno te nam je progledala kroz prste i naplatila samo 45 kuna što će reći nije uračunala najmlađe dijete, a mene je ubacila u studentice. Hura hura hura, triput hura za tetu s naočalama! Onda smo se ubacili drsko i bezobrazno u neki razred koji je bil na maturalcu. Zbog vodiča. Vodič inače dojde 100 kunića, a ovak smo ga iskoristili zabadav. I još sam ga pitala da jel ima duhova kak se šika ili ni tu više ništ ne štima. Frajer se kleo da nije videl duhove kad je nekolko puta tu prespaval, no znam da je to rekel sam radi dece da se ne splaše. A deca se kao plaše duhova, pa dovoljno im je dati da gledaju Dnevnik i više se ne bu ničeg plašili. I tak smo s vodičem vidli sve kaj se trebalo videti. Onda smo se sposlikali do ludila, pak pojeli sve kaj smo ponijeli za jest. Onda smo išli prošetat oko jezera i kaj, za pol vure deca su umirala od gladi. Eto nas u restaču na vodi. Prosim dva puta ražnjiće i dva puta chewpachiche (piše na jelovniku) plus četiri pepsi cole rekoh dečku u kariranoj majici. Platih 220 kunića i natrag. No, do izlaza vodi duga staza, pak se djeci omilio sladoled i tam ostavismo još 25 kunića. Naravno, kćer i ja opet na pišanje. Tu Rudanica ni bila s Bandićem, pa cure plaćaju i opet 4 kune. Djeca navališe potom da idemo u zatvor. Ipak, odgovorila sam ih, jer je i teta na šanku rekla kak samo prek tjedna moremo videti zatvorenike u Lepoglavi kak delaju ručni rad. Ende. U autu smo. Idemo i plaćamo 39 kuna autoput do Zagreba. Usput uspavana od onih ražnjića skrećem na pumpu i pijem kavu, a deci kupujem sok u maloprodaji da uhuštedim. Rezultat samo 23 kune. Eto, pa sad vi računajte. Nismo se puno bahatili, a ode 600 kuna. I da je s nama bil tata na službenom putu dodajte još 150 pa sad okrenite na prosječnu hrvatsku plaću i pozdravite sve dušebrižnike koji vele da je nezdravo da deca sede na kompjutorima. Na kompu moreju videti i Trakošćan i New York, blago mamama. Kojima se stalno piša.
I za kraj jedna anegdota koje sam se prisjetila, a koja je ispala kao neki vic. Al fakat se dogodila i to u interkontiju kad je jedan meni znan dečec došel iz pripizdine, al je bil dobar sportaš pak su ga nobl smestili tam. Prvo vrijeme još se nije snašel u interijeru i kad mu je došla ženska iz domaje štel ju je počastit u hotelskom kafiću. Došel je konobar i pital kaj bu pili, a on je ko iz topa naručil: za mene pivo zapičkusok.
A sad idem dalje delati, jer u delu je spas. Tak veli i Todjorićeva kćer koju danas sretoh kako vozi jedan veeeeeeliki auto. Još sad mi je pred očima ta crna metalična farba u opreci s njenim friškim blajhom. Ili mi je to od promjene vremena?
Post je objavljen 21.04.2008. u 13:10 sati.