Kopajući po hrpetinama papira, pronađoh i ovo pismo iz 1991. Pismo vojnika Srbina upućeno prijatelju Hrvatu koji je pobjegao iz vojske. Ne vjerujem da je i sada sazrelo vrijeme za objavljivane imena, a pismo objavljujem u cijelosti kao još jedan dokaz kako sulude ambicije, zamisli političara mogu upropastiti cijelu generaciju… uništili mladost. (9. kolovoza 1991.)
ZDRAVO, STARI MOJ DRUŽE !
Kad bi znao koliko me je obradovalo tvoje pismo.Ja sam ti pisao dok si bio u ... ali ne znam da li si dobio moje pismo, i opet onda kada sam čuo da si pobegao. Mislio sam da mi se nikada više nećeš javiti .Sada sam video da si mi stvarno pravi drug. Svo vreme dok sam bio ovamo, i sada sam još ovamo u K. stalno sam razmišljao kada ćemo se sastati u B. i preko vikenda, kao što smo se dogovorili, i pobeći kod tebe kući.
Stvarno mi je žao što s tobom ne mogu biti do kraja, mada je bolje što si pobegao jer i ja bih to prvi učinio ali nemam gde. Kad bih pobegao u Srbiju ja bih zaglavio najmanje 6-7 godina zatvora pa zato nisam smeo pobeći. Poručnik koji je poginuo mi je takoreći spasao život, predložio me je da odem na stražu, da ne idem u Sloveniju. Stari moj ja se nadam da će se sve ovo smiriti, ali ma kakvo stanje bilo ja moram doći kod tebe, jer si ti stvarno moj najbolji drug ,a i tvojima starima svaka čast, uvek su bili prema meni kao da sam im i ja sin i obavezno ih puno, puno pozdravi od mene.
Stari moj, ako budem morao pobeći iz K. i ako ti budeš kući, ja ću jednom doći kod tebe iz vojske, a kada budem završio vojsku ja i onda obavezno dolazim kod tebe.Ne znam stvarno kako da ti opišem koliko si me obradovao tvojim pismom. Nije važno gde si sada, važno je da si mi ti živ i zdrav i hvala Bogu kad te nisu ubili onoga dana kad si bežao. Taj dan da slaviš svake godine, jer da si poginuo ,ne znam koliko da si bogat i sve da imaš, ništa ti ne vredi - a to pojedine budale ne razmišljaju nego samo uzmu pušku i pucaju u čoveka.
Ja kad bih mogao, ja bih jebao mater i Slobodanu Miloševiću i svim političarima i predsednicima Jugoslavije jer oni zavadiše ovaj narod majke im ga spalim, umesto da nas spasavaju, da svi živimo složno, ali je njima ovako bolje jer oni su proživeli svoje i sada zarađuju dobre pare, a nas mlade ko jebe, mi da trulimo pod zemljom. A šta tu mi možemo, kad je život takav, kada sa Jugoslavijom vladaju lipsotine od 100 godina.Zato bih ja voleo da odem iz ove Jugoslavije u tri lepe materine i da više ne gledam ova sranja od čega nemamo koristi i ne možemo da živimo naš život koji je tek počeo.
Stari moj druže, kada je tvoje pismo pored mene kao da si i ti pored mene i stvarno mi je sada mnogo lakše. Ne moraš mi slati svoju adresu gde si sada, važno je da si živ i zdrav i, molim te, piši mi uvek kada možeš i ja ću tebi stalno pisati. Stari moj, za sada toliko od mene, pisao bih ti još ali moram da idem. Primi puno pozdrava od tvog i samo tvog najboljeg drugara D....
Post je objavljen 20.04.2008. u 22:42 sati.