Marketing
...ne čuje se sa čardaka,pjesma stara,pjesma laka,otkad tebe nema kraj mene...
...Hei,ljudeki!Evo,vidite da se mi je malo ovaj zadni post zgubil,tj.piše da sam ga pisala u četvrtak,a ja pisala u subotu,tj.jučer....Eh,neznam zakaj ve pišem post,ali,veli Bajs(jee,Bajs,ti,pak te spominjem),da joj je lepo čitati moje poste,pa reko,ajde,onda kaj jenga napišem,kaj bu mela hrmačekica kaj čitati
...I tak,pre meni je sve po starom,pijem umjereno,pušim(cigarete)sve manje i manje,to je dobro...u školi sve super,moram si sam matematiku ispravit,i onda bum mirne duše,mislim ne da me ta matematika nekaj preveč muči,ali,ono,neda mi se učiti
...Jaj,začas pak bu i 1. may,
na ranču bumo svi,i pak bu fešta za pamtiti...Joj,skorom sam pozabila,danas je bila sestrična pre meni(s Virovitice),pa,smo se malo gubile,bile smo u fortuni,i tak se posud smo lutale..Onda,pak me TOMPOŠ zval kaj dojdemo na ranč,pa smo i tam bile,jaj,a kaj pak smo tam delali,eeee,nečete znati
..možda mi sestrična dojde u petak,pa bi spala pre meni do nedelje,uuuu,to bu zakon,hmm,jer došal bu i njen sosed,uuuu,komad i pol,
i tak...
....Sutra pak u školu,,jao,neda mi se nekak,bleeeee,još sam se ne nikaj učila,esose,nebu doro.
..Inače,kak ste mi vi?Čita ko opče toga blogeca,te moje posteke male,lepe?,osim Bajsice,hahaha...opče ne smešno...
....Ajde,idem ja ve,vidite da sam se počela zlevati na veliko,i neznam več kaj pisati,bleee
....Ajde,ljudeki,pozdraffff,bujte mi dobri,lepi,pametni i UŽIVAJTE kak i navek,i što je bolje moguče ...."JER NAM SVIMA BRZO DOĐE KRAJ"......
...Evo,još kaj vam nekaj rečem,kaj več dugo razmišljam,kaj me na neki neobičan način muči...
Evo,neznam odkud da počnem...Riječ je o prijateljima,tj.PROPALOM PRIJATELJSTVU...Čovjek nekad poželi da prijatelju stavi glavu na rame,da mu kaže što mu je na duši,što ga muči,da ga sluša i razumije,da mu bude utjeha i potpora u svemu,ponajprije da ga voli,takvog kakav je,svaki čovjek ponekad poželi da ga ne bole stare rane,a ni ja neznam zašto me bole te stare rane....i zašto PRIJATELJIMA,zovemo one,koji to više jednostavno NE ŽELE BITI!Baš sam se nedugo zapitala,ZAŠTO?,zašto se trudim spasiti več propalo prijateljstvo,kad nekom nije stalo,baš ni malo!!!!Tako sam jedan dan,jednu prokletu nedjelju,razmišljala samo o tome,i suočila se s stvarnošču,i prestala ih zvati prijateljima!!Svakim danom sve jače i jače,me zaboli to što je tako moralo biti,svakim danom sve više i više,mi fale,i to vrijeme provedeno s njima,ostat će duboko,zarobljeno,na posebnom mjestu,u mom srcu,ali kolko god to strašno i bolno bilo,JEDNOM ĆE PROĆI.... ...??Zar zaista,za svakog novog prijatelja,MORAŠ,izgubiti starog??...
Post je objavljen 20.04.2008. u 20:33 sati.