Slušam da je Ivo rekao da ćemo sad u 6.-tu brzinu. Pak se mislim, "o čovječe di ti živiš"?
Pa ja sam u 6.-oj non stop, meni to normalno ja bi usporavala a ne ubrzavala. No Ivi lako. On je u leru. Pak mu na tom zavidim. Ja bi bila u leru. Da mogu. Ali me neće. Taman kad se ušaltam u ler, evo ti nekog ili nečeg što me prisili da ubrzam. I tako cijeli život. A sve sam si nešto mislila da kako će godine ići tako ću ja usporavat. No vidi, život me zeznuo, nije mi rekao da ću ubrzavat.
Voljela bih da postoji neki servis za ljude. Kao i za PC. Pak dođem i kažem "gledajte štekam.Sve mi loše radi i mislim da bi me trebalo ponovo zinstalirat. Stavite mi nove vindovse a sve staro ćemo zgazit.". Tako bi ja to njemu rekla. On bi se nećkao, serviser mislim, rekao bi : ma jok ,vi ste još dobri ,onda bi dodao -za svoje godine- di bi ja stiltala skroznaskroz. Onda bi još na tu uvredu dodao i drugu -GOSPOĐO. E tu bi zgasnula. Onda bi ga pogledala pogledom koji ubija i hladnim što hladnim, LEDENIM tonom bi mu rekla "izvolite me odmah prezinstalirat", jerbo bi mi digao tlak onim "za svoje godine". Nnnda. I ondak bi se legla, on bi mi stavio novi operacijski sustav i hop evo mene nove, mlađahne , nasmješene, prazne. Prazne ko ploča prazna. Ko spužva bi bila. Pak bi sve upijala. I tako bi to išlo. Do nove verzije vindovsa. Koju bi si opet dala zinstalirat.
Ali neee.Nema toga za ljude. Ima za strojeve. A nas ko fućka. Koga briga kak mi radimo i di sve štekamo.
Nnndaa. Danas sam opet bila u 6. brzini u kojoj sam uostalom stalno, možda Ivo ovo pročita pak mi mahne i dođe me pitat kakav jej to osjećaj. Da mi je netko pred godinu dana rekao da ću a) ići na tečaj plesa subotom b) vozit se na motoru c) imat svoju kacigu d) imat novi tepih na kućici i sve to u jednom danu, ja bih toj osobi rekla da je on/ona idiot i da nezna što priča. Tako bi rekla. A eto. Plesala sam danas. Vozila se iza trbušćića, he,he..ovo malo ženske opakosti muškom egu, sa svojom novom kacigom. Ondak sam sjela u auto i odnijela tepih na kućicu, skaska pozdrav ti šaljem, namjestila ga i ondak mi je svega bilo dosta, spavat idem, subota je a ja i subotom u 6. Bemti. Idem pitat Ivu dal svaki dan treba bit u 6.-oj brzini ili ima koji dan da se mogu odmorit?!?
Noge više uopće ne osjećam. Nema ih. Osjećam betonske stupove koje mi je teško dizat pri svakom koraku te stoga ni ne hodam nego puzim.
Sad idem pod tuš, pozdrav ti šaljem PP, a onda u krevet. Jest da je pola devet no betonski stupovi traže odmor.
Toliko.
Poseban pozdrav šaljem Ivi Kanaderu sa željom da mu auto dobro služi te da uspije u 6. brzini i ostat. Jer ja ne mogu.
Post je objavljen 19.04.2008. u 20:12 sati.