Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto ti ime u sebi bezbroj puta ponovim?
Zašto se tvoja slika mota po mojim mislima?
Zašto o tebi razmišljam već danima?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto se prije spavanja za te pomolim?
Zašto te sanjam noćima?
Zašto ne mogu odoljeti tvojim skrivenim moćima?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto iznova svaki put kao vatra izgorim?
Zašto mi je stalo toliko do tebe?
Zašto ponekad ne pomislim malo i na sebe?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto se pred tvojim osmjehom jednostavno slomim?
Zašto sam uvijek tako slaba?
Zašto duh heroine u meni ne zavlada?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto ne mogu da te prebolim?
Zašto je tako teško prvu ljubav zaboraviti?
Zašto znam da ću te do kraja života pamtiti?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto te svaki dan sve više volim?
Zašto me pomisao na tebe odvaja od vanjskog svijeta?
Zašto naša ljubav ponovo ne procvjeta?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto mi bol dušu i tijelo lomi?
Zašto sam u isti trenutak tako sretna?
Zašto sam nesretna?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto suze tamnoj noći poklonim?
Zašto zbog tebe nikad neću pronaći sreću?
Zašto razloge tvoje nikad otkriti neću?
Zašto te mrzim, a ipak toliko volim?
Zašto se života bez tebe bojim?
Zašto te tako strpljivo čekam?
Zašto ne dopuštaš da te s ljubavlju svaki dan dočekam?
Toliko je pitanja skriveno ispod moje kože,
izgleda da na njih nitko odgovoriti ne može.
Ili jednostavno neće.
Preostaje mi da sama pronađem put do vlastite sreće.
Post je objavljen 19.04.2008. u 11:24 sati.