Marketing
Seoba naroda ...
Lipa je ura, a, ko bi reka da ću bit budan i u punome pogonu u ovu uru 
Ali ča se mora, mora se. Najpri gren po Zakonitu, pa sa njon kod njene mame, di već Vinka hrče od sinoć, i onda put putujem ... na
4. susret vatrogasaca blogera u Tuhelju
Ako bog da zdravlja i struje, čitaćete i gledat moje utiske kad se vratin, oli subotuz kasno uvečer oli nediju rano ujutro, kako se vazme 
A dotle ... zdravi i veseli bili 
Kako je počelo dugo putovanje u Ludbreg, ups. u Tuhelj
Bome, lipo je počelo. Čak san uspija i na vrime doć, ča mi nije baš običaj. Čeka san šofera, zanamisto da na mene čekaju ... Nije baš dobar, ali je običaj ...
Kišica, ka da je deseti misec, a ne prilično zalaufano proliće, u polak četvrtoga miseca.
Osin šofera, svi jedva gledamo na oči, dok neki čak i u snu pokušaju uređivat playlistu na mp3playeru ...
... je da je ovo demokratska zemlja, i da svak jema prav slušat ča oće, ali ne moran JA slušat ono ča ONA oće, tj. mala @lajona, da ne bude zabune, pa ću, poučen iskustvon, na slideći zajednički put odnit sa sebon one lipe velike zatvorene slušalice i uljudno je zamolit da svoja glazbena iskustva ne dijeli sa nama.
Kišica nas je pratila cilin puten, sve do Janče ... di smo, ka po tradiciji, fermali popit prvu jutarnju kaficu ...
... i sve mi je djelovalo ka deja vu, čak je bila i ista konobarica koja nas je posluživala. Ništa nije dalo naslutit ča nas čeka koji kilometar dalje. Kiša se malo utvrdila, pa je počela padat u komadima ...
... i sad kad bi van reka da su bile tolike naslage leda, tuče, grada, krupe, kako van drago, da je morala uredovat i ralica od zimske službe, siguro bi mi rekli da san rebambija ili da san počeja sa lovačkin pričama. Srića da je to @iskreni uredno snimija pa jemamo dokumentirano ...
... bilo je to okolo Brinja, jušto na polak puta. Jedva smo dočekali prvu pumpu da uletimo u zaklon, nije baš bilo ugodno slušat kako tuču oveći komadi leda po krovu kombija.
Ajde, škapulali (spasili, za sjevernjake) smo se i od tega, i nastavili dalje na sjever, i tu negdi počinje avantura 
Pravi Pero na krivome mistu ...
Put je bija organiziran ka nikad do sad. Iskusan šofer, sve na vrime, čak i ja, ka ča san već reka, nisan okasnija, morala se dogodit koja pidaija 
I nastavili mi, ka ča san već reka, dalje, prošli Zagreb, pa na A4 prema Varaždinu, i niko ništa ne govori ... tek smo na naplatnin kućican kod Novega Marofa, kad je šofer pita di se gre put Ludbrega, skužili da gremo u krivome smjeru.
Ispostavilo se da naš Pero cilo vrime misli kako gremo u Ludbreg, jer je čuja krivu informaciju, kako Pero ide u Ludbreg, ali drugi Pero, a ne on. I kad san mu reka da se meni to ne more dogodit jer niman imenjaka u društvu onda me je posla u materinu. Pa se vraćaj nazad, pa na drugi kraj Zagorja, na slovensku, a ne na mađarsku granicu.
I cilin smo puten smirivali šofera, da nije on kriv, da nan je kriv vođa puta koji je zakunja u ključnome momentu, ali zaludu, bija je nervozan ka doberman, nije mu triba upaljač, jerbo ja palija duvan na duvan 
Nije svako zlo ni za zlo, prošli smo uzduž i popriko sve zagorske brege, nagledali se zelenila, a da nije bilo kiše bili bi se nadihali i čistega zraka ...
Mislin da nan je svima laknilo, a pogotovo šoferu, kad smo ugledali vatrogasni dom u Tuhelju ...
... a i prispili smo, rekli bi zli jezici, taman za obid ... ajde, nije baš za obid, ali nismo se puno načekali.
Nakon pozdravljanja starih poznanika ...
... došli smo taman na vrime da se uključimo u raspravu ...
... o formalnom osnivanju udruge “Vatrogasci blogeri i webmasteri” na način da smo osnovali expertnu skupinu koja će raspravi Statut Udruge i dodat eventualne primjedbe ...
A bilo je i korisnih pitanja tipa:
“barba/striček kako ću na blog stavit ...?”
i taj dil je bija prilično konstruktivan, jerbo niko od nas ne zna sve, a kod ovolikoga skupa ljudi uvik se nađe neko ko zna odgovor na pitanje koje vas trenutno muči, misleć naravno na tehničko održavanje bloga ili web stranice.
Bilo je i dodjele nagrada. Lani, u Svetoj Nedjelji, na 2. susretu je Miljenko L, ispred firme “Florijan” obećao najaktivnijem mladom blogeru/ici (mlađem od 25. g) nagradu u vidu digitalca.
Nagradu je, aklamacijom, zasluženo, dobila @firefighterica ...
... a za nju ne sumnjamo da će jon to bit poticaj u daljnjemu radu.
Nakon formalnog dila došlo je, vrlo brzo, na red i neformalno ...
Neki su jedva dočekali, jer su noć, umjesto kunjajući (spavajući, za sjevernjake) u kombiju ...
... proveli guštajući u zvukovima klasične glazbe.
Ali pogled na delicije nas je brzo sve dozva svisti ...
... ovo je bilo samo predjelo. Kako se to gori zove, neman pojma, ali znan da je bilo lipo, kod nas se to zove kiflici. A ono ča je kasnije bilo, nisan jema vrimena slikat. Jema san pametnija posla 
Bilo kako bilo, pod sada napokon budnin okon 
našega vođe puta ...
... sve je, napokon, bilo pod kontrolon. A i kiša je, fermala (prestala, za sjevernjake), pa smo mogli izać malo na čisti zagorski zrak, slikat se za uspomenu ...
... a i malo zvirat po okolici, di se našla ova zanimljiva biljka, nisan pametan bi li je nazva stablon oli cviton ...
... i nimam pojma kako se zove, ali mi je baš bilo lipo za vidit. Malo pomalo, vrime je prošlo. Fala lipa domaćinima, @slaveku i ekipi, na gostoprimstvu i krasno organiziranome skupu.
Popodne smo bili malo prošetat do Tuheljskih toplica. Kako niko od nas nije odnija kupaći pribor, a nudiste ne primaju, zadovoljili smo se samo usmenom podrškom ostaloj ekipi koja se par puti itnila u bazen, dok smo mi papali prve ovosezonske sladolede. Barenko ja ... ne znan za ostale.
Nizdol je bilo lako, sad smo znali put jedva san se dovuka doma. Ajde ča san mora sidit deset uri u kombiju pa su mi se malo kolina pobunila, to mi je još najmanje, ali su mi se i pluća pobunila jerbo je skoro polak ekipe u kombiju trošilo nikotinske štapiće, pa san mora meknit robu na sušilo da se malo prozrači do ujutro.
A i Vinka nije prošla lišo ... kako nismo baš jemali prilike za obalazit okolo i činit kupovinu, dobila je jedno lipo licitarsko srce ...
... za uspomenu i dugo sjećanje na susret blogera vatrogasaca u Tuhelju.
Zdravi i veseli bili! 
P.S. Nikidan san tek otkrija da ovi blog posjećuju čak i oni za koje mi ne bi palo napamet da ih to zanima. Ča ti je kompjuterizacija, a? Atroke Severina i ona njezina čuvena “Fuj, Internet ...”
Neka, neka cvita iljadu cvitov ... Na ovome blogu su svi dobrodošli, anonimci i blogeri, i oni ča su samo čiribimbaši (voajeri, za sjevernjake), i oni ča ostavu trag u vidu komentara, osin oni ča ostavljadu lančana pisma i nigerijske poslovne ponude 
I još samo jedna obavijest neupućenima, nisan ni @vibby, a ni šibenski @konobar, nego samo malo obično @umorno_oko, ča je jemalo sriću postat pape od četrdeset godin. Ni više, ni manje! Eto, ja toliko ...
Post je objavljen 19.04.2008. u 03:01 sati.