E kako ću se izvuć iz toga što sam napravila ne znam, no za sad baš me briga.
Lijepo sam ko gospodin čovjek nakon posla otišla u grad. Malo, za svoju dušu. Onako da šetam i da ništa ne mislim. Pak sam i u gradu naišla na buku. Koju imam i na poslu. I doma. Pak me to nije oduševilo.
Krenem u Namu pogledat vunu, ništa. Krenem tako besciljno lutat. Gledat izloge. Smirivat dušu. Tražit nešto lijepo.
I tako. Uđem u jedan dućan u kojem vidim torbe. Isprobavam. Nakraj mi pameti nije da i kupim.
U redu. Malo je bilo na pameti, ali kao ne mogu sad ipak smo registrirali auto.
No žensko ti je žensko. Izašla sam iz dućana bogatija za jednu kožnu torbu koja i nije tako skupa ako pogledaš recimo da sam mogla uplatit i putovanje u Egipad za dvoje. Na primjer. Mislim, nisam uplatila putovanje u Egipad za dvoje nego sam SAMO kupila jednu kožnu torbu. Mislim ja štedim. Ako to netko ne vidi, ondak ne znam kako da mu to objasnim.
Zatim sam tako krenula dalje, razmišljajuć kako da opravdam taj trošak pred Muškarcem, sobom, svijetom i Bogom. No onda sam vidjela još jedan dućan pak sam ušla. Mislim, nije grijeh ući. Pak mi je prodavačica naprosto UGURALA jedne crne hlače i naprosto me odvukla na kasu da ih tamo platim. Nekako mislim, nisam uopće kriva za taj trošak. Sililo me.
A opet. Da sam uplatila Egipad.......
I tako sad razbijam glavu.Gledam svoju novu torbu i smješkam se.
Bemti, ona koju sam nosila ionako je bila već stara. Mislim ipak sam ja žena u godinama i ne mogu hodat sa starim torbama preko ramena. Mislim meni to normalno.
Sad još samo Muškarcu treba objasnit tu logiku. Torbu je vidio i rekao da mu se sviđa. Nije čuo cijenu, pak ću ju prešutit.
Mislim, benzina moram točit. Pak nešto i jest treba. A ja sam to potrošila.
A opet...on je na dijeti i to radim u stvari radi njega. Smanjujem mu cifru za hranu, a time direkt utječem na njegovu liniju.
U stvari sam ja heroj! Odričem se radi njega.
Tako ću mu to nekako objasnit. Hlače još neću pokazat, jerbo ne mora se sve odmah znat. Mislim nitko se nije usrećio od prevelikog znanja. Nisam još to čula da bi se neko od toga usrećio . Dozirat sve treba. Dozirat.
A ondak kad sam došla doma čekao me je paket. To mi NF poslao slikovnicu. Koju je on preveo. Međutim kako tu doma sve strka i zbrka to još nisam stigla ju detaljnije istražit. Kad to učinim, detaljnije istražim mislim, ondak ću napisat svoje dojmove.
Ipak svaka čast da je preveo. Meni to dopada.
I da. Sjela sam i popila koka kolu. Ne dijetnu. Onu običnu. Te uzela novine da vidim što se u zemlji mi događa. Što je Kesić jeo i što je tko rekao. Zanimljive te novine u stvari. Ko da smo jedna mala familija pak sve saznam o drugima.
Pak čitam da Gebrang hoće bit precjednik. A Gebrang mi je najmiliji lik na pozornici. Mislim onaj kojeg bi prvog upucala da na primjer publika može onako kao za igru upucavat likove. Njega bi odmah. Nebi se dvoumila. Nimalo. Taj bi prvi pao. Pogođen ravno u srce.
I pazi sad, taj mi hoće bit precjednik. Pak se nešto mislim, bemti možda je to i dobro. Jerbo ako taj bude precjednik odosmo za čas do kraja. Ovak se sve nešto kilavimo, održavamo na površini i agonija samo traje. Kad taj dođe ima da potonemo vrlo brzo. Naučit će nas čovjek što je desnica i kako to desnica radi. Pa ko živ ko mrtav! A gledam mu i odelce i brćiće poštucane te mu gledam i kravaticu. A kravatica žuta mu dođe točno do šlica. Pak se mislim il kravatica dugačka il s njim nešto ne štima?
Ili je to možda tip hrvatske kravate. One prave. Koja mora dopirat do šlica i malo niže. Da pokrije ono što više nije u upotrebi. Jerbo da je ne bi se imalo ambicija bit precjednik. Tako se ja nekako razmišljam, al tko sam ja da mislim u stvari?
Vidjet ćemo. Samo sad imam još jedan novi trošak jerbo Muškarcu moram brzo brzo kupit kravatu koja dopire do šlica. Tako da budemo spremni. Kad precjednik dođe na vlast a ja hop, izvadim kravatu i odmahh se zna kud mi spadamo i za koga smo! Ha! Mudra sam da mudrija nemogu bit. Sad se idem malo gledat u ogledalo.
Post je objavljen 18.04.2008. u 20:36 sati.