Marketing
I think the end is near, but who excually cares?
Ovo više nema smisla. Čemu da pišem postove kad ih ionako nitko ne čita.
Otvorila sam blog, iz više razloga. Prvo jer sam htjela podijeliti svoja mišljenja i stavove sa ostalima, te im možda i pomoći koliko mogu. Ovi ostali razlozi nisu toliko bitni, to su bila više ona nagovaranja: pa daj svi imamo blogove otvori i ti jedan.
Nikad nisam očekivala da će moj blog biti nešto jako posjećen i da će me svi hvaliti. Ja sam sretna ako bar dvoje ljudi pročita moj post. A mislila sam da ću i na ovaj način, uz msn, ostati u boljem kontaktu s ljudima iz osnovne.
Ali, koliko vidim sve je palo u vodu. Puno mi je jednostavnije pisati dnevnik i iznijeti sve, bez ikakvog prikrivanja, ali ja sam svejedno otvorila blog. Volim pisati postove, uživam birajući slike za postove, volim uređivati svoj blog. Ali po meni, blog je zapravo namijenjen da ga ostali čitaju. Naravno, on pomaže i meni da izbacim sve iz sebe, ali kao što sam vam rekla to i ne moram raditi na blogu.
Ne znam da li me shvaćate. Ako se već toliko potrudim napisati nešto, po mogućnosti pomoći nekome, kao što su meni mnogi pomogli tako da su mi otvorili oči svojim postevima, najmanje što mogu dobiti je da to bar netko pročita.
Ne znam. Ne očekujte više postove. Ali čemu ovo zapravo i pišem. Pa ovo će netko pročitati eventualno za kojih tjedan dana i ovaj blog neće nikome faliti.
Nema smisla razgovarati sam sa sobom, a ja to upravo radim.
pozz
Post je objavljen 18.04.2008. u 13:14 sati.