Udine,25.mart 2001.
Postovani gospodine Bericu,
Zahvaljujem se od srca na knjizi.Procitala sam je u roku od tri dana.Knjige su mi oduvek bile velika ljubav,ali sa onima koje mi se posebno svidjaju zivim u simbiozi.
U Italiji se naravno o prostorima bivse Jugoslavije pise malo i sturo.Od kada je zvanicno zavrsen rat u Bosni,a kasnije prestala bombardovanja u Srbiji,sa naslovnih strana svih dnevnih listova informacije o stanju na tom prostoru selile su se prema sredini,da bi na kraju potpuno nestale.
Vasa knjiga mi je,izmedju ostaloga,dala mnogo informacija u vezi situacije u Bosni(koju sam manje poznavala i pratila u odnosu na Hrvatsku i Srbiju).Navela me je i da razmisljam o svom licnom iskustvu.
Neki moji prijatelji iz Beograda,nemajuci priliku da izadju iz zemlje u posljednjih deset godina,izgubili su vezu sa realnoscu i zacudili me nekim svojim izjavama.Iritira ih moj naglasak(rodjena sam u Beogradu,ali sam kasnije zivela u Rijeci).Ako nabacim koji tipicno hrvatski izraz,oni kazu:"A kako se to kaze na srpskom?",i slicne stvari.Netolerantnost!Ne razumemo se vise.Tamo vise ne pripadam.A ni ovde.Ne samo u Sloveniji,nego i na kapitalistickom Zapadu nije popularno biti Srbin.
To je valjda popularno samo u Srbiji.Trazeci zaposlenje,imala sam priliku da razgovaram sa osobom iz jedne poznate firme iz Udina,koja mnogo radi sa republikama bivse Jugoslavije.Trazili su sluzbenika sa znanjem hrvatskog jezika.Kada je procitao moj curriculum i nakon obavljenog razgovora,rekao mi je:"Zao mi je,ali vas ne mogu primiti.Nasi kupci su veliki nacionalisti,a vi dolazite iz Srbije."Bas lepo.A vi,dragi Italijani,u ime businessa podrzavate taj nacionalizam.
Kada sam dosla da zivim ovde 1993.godine,bilo me je sram da kazem kom narodu pripadam i kako se zovem.Zato se divim Vasoj hrabrosti da nazovete stvari njihovim imenom...
Kratak komentar u vezi promena na vlasti u Beogradu.Jedna moja poznanica je rekla:"Konacno su otisli!"Nova vlast ce me mozda uveriti da je bila dobar izbor,ako mi u kratkom roku omoguci da idem u Sloveniju bez vize(koja me kosta 100 DM,a zivim na 15 km od granice!)i ako mi,narocito,omoguci da udjem u Hrvatsku,nakon osam godina"dobrovoljnog izgnanstva".
Srbija se strasno unazadila u odnosu na ostatak Evrope.Nazalost,unazadila je i one gradjane koji nisu birali Milosevica,a ziveci u inostranstvu placaju danak.
Zelim Vam uspesan rad i jos jednom se zahvaljujem na knjizi i posveti.
Srdacan pozdrav od Svetlane Jovic
Elektronskom postom,13.decembra 2002.
Gospodine Bericu,
Mogu samo da vam kazem da ste Vi sramota za novinarsku profesiju.Zalosno je kada ljudi poput Vas sjede u redakcijama medija u Bosni i Hercegovini.Samo znam da ljudi poput Vas nikada nece donijeti dobrobit narodima ove napacene zemlje,nego samo zlo.Zbog takvih ljudi nesreca je zadesila ove narode,a i pratice ih dok god bude takvih ljudi pogotovo u medijima.Sramite se.Ili ste Vi,ipak,
sve ovo dobro unovcili!A ne shvatate da ste produkt ili produzena ruka jedne politike i kada nje nestane i Vi cete u profesionalnom smislu nestati.Smatrate li da Vi vec niste u povijesti bescasca?Mislite li da moderna,demokratska BiH treba ljude poput Vas?Ja mislim da ne.I razmislite kakvu buducnost gradite za svoju i inace za svu djecu BiH pisuci tekstove kakve vec pisete?!
Nikola Ortovski
Linköping,Svedska,9.oktobra 2002.
Postovani gospodine Bericu,
Do prije godinu dana ni pomisliti nisam mogla da"jednog Srbina"tako oslovim.Ali,Vi to zasluzujete!U pravom smislu.Naime,prije nekoliko dana sam procitala Vasu knjigu"Sarajevo na kraju svijeta".Ja prosto ne mogu vjerovati da jedan Srbin moze napisati:"Srbi su najveci krivci za ovu uzasnu tragediju.Oni su sve poceli a da ih niko nije dirao.A to je onda i moj grijeh."
Vi mislite,mozda,da ima vise takvih kao sto ste Vi.Ne vjerujem.Moja najbolja prijateljica Jelka nikada ne bi priznala krivicu svoga naroda.Mi uopste ne pricamo o tom uzasnom ratu.A tako bih joj rado preporucila Vasu knjigu.Ne usudjujem se jer mi njeno prijateljstvo puno znaci...
Rodjena sam i zivjela u Banja Luci koju sam zauvijek napustila u septembru 1992.Imam 53 godine,a moj sin ima samo 18.I moram Vam reci da on mrzi sve Srbe.Vjerujte mi da ga ja ne ucim mrznji.
Istinu je prvo slusao u izbjeglickim kampovima od ljudi koji su daleko vise od nas stradali,a kasnije kroz stampu i TV.Sada cita razne knjige o Bosni,ali nazalost tek sada je pronasao Vasu knjigu,za koju se nadam da ce mu pomoci.To kazem zato sto mi je jednom prilikom rekao:"Cini mi se,mama,
da bi ih prestao mrziti kao bi bar jedan jedini Srbin priznao istinu."Zahvaljujuci Vama,ima nade za mog sina.Sto se tice mene,ja nisam osjecala mrznju.Znam samo da vise nikada ne mogu vjerovati vasem narodu,nikada vise steci prijatelja u jednom Srbinu.A moja Jelka?Ona je dokazala svoju velicinu kao covjek daleko prije ali i u toku samog rata.Ali ja nikada ne bih mogla sa njom naceti temu rata i svega sto se dogadjalo,jer bih se mozda razocarala u nju ako bih otkrila da ona ipak nije tako"velika"u svom nacinu shvacanja kao Vi.Hvala Vam,Gojko!
S postovanjem,
Fikreta Dib
Elektronskom postom,19.septembar 2002.
Za Gojka Berica
Svaka ti cast,ti sejacu mrznje!Cega li se plasis i kome li se dodvoravas?Sta ti je zasmetala poseta njegove Svetosti patrijarha Pavla Sarajevu?Da nije trebao tebi da se,bezbeli,javi?Sram te bilo tvog imena,i nek si proklet dok ti je koljena,i da ti recem:Zbog takvijeh je i bilo rata,smradu jedan.
Rada Simic
Elektronskom postom,27.novembar 2002.
Gospodine Gojko Bericu,
Da se Janko Bobetko borio u Hercegovini samo protiv Armije BiH,je rezulatat Vaseg komentara.Eto iz tvog ugla gledanja njegov zadatak je bio da osvoji Mostar za racun Hrvata,dok je za mene njegova uloga bila jasna,radi se sprijecavanju progona Hrvata koji se desio u Bugojnu,u Varesu,Stupu i ko zna gdje jos od Armije BiH koja se kao bivsa JNA stavila na stranu jednog naroda.Mozda sam u zabludi?
Sramota za jednog objektivnog novinara kojeg ste Vi trebali biti,da nijednom rjecju ne spominjete borbu HV(Bobetka)protiv tzv.JNA i Karadzicevih formacija u juznoj Hercegovini...Potpuno bih razumio hasku optuznicu protiv Bobetka zato sto je"nepozvan dosao na teritoriju druge drzave".Sudi mu se sto se Hrvatska udostojila pruziti otpor hegemonizaciji Srba u SFRJ.
Iskreno bih zelio kao prognanik iz Banja Luke,koji sad zivi u Svedskoj da ovakve optuznice jednog dana ne dodju u Sarajevo kako bi se sudilo generalima Armije BiH zato sto su se borili za opstojnost svoga naroda.
S postovanjem,
Pero Gagula
(Gojko Beric-"STANICA HAAG")
Post je objavljen 16.04.2008. u 11:28 sati.