Dan za danom i došla je subotica koju sam čekala sa grčem u želucu. Presudni dan za moju ljubav. Hm, ili ne? Postavila sam si to pitanje tisuću puta, al ono...kaj mi to znači kad nemam odgovora. Eto tak otišla ja na rođendan dotičnog i očekivala katastrofu, lom, bum, tres, sve...a kad ono... Zapravo mi je dokazao da mu je stalo, istina na malo čuda način s par ljubomornih ispada, al sve u svemu meni je bilo pozitivno. Smetalo me što sam bila ˝nešto njegovo˝, definicije našeg odonosa nema jer sa svih strana smo okruženi problemima. Osjećam se ko da živim u sapunici i sad će neki Don Juan doć i skočit i reć ˝Joj ne! Ti si kriva...blabla...˝ i onda neka Marisol sa izjavom da čeka dijete i takve spike... Ukratko po pričama u koje upadam tak izgleda, al da vam budem iskrena ja se tako nimalo ne osjećam. Bez grižnje savjesti radim sve što i do sad samo što mi osjećaji postaju sve jači. Vezala sam se za njega, a tko zna šta će još izać iz svega toga.
Zbog spleta okolnosti u kojima smo se nas dvoje upoznali osuđeni smo na propast... točnije i ovo što je sad osuđeno je da se kamenuje. ...pogodite koga? Mislim ipak glavni krivac sam za sve ja. Trebam li tog u životu???? Iskreno u velikoj dilemi sam...moji osjećaji rastu, al ako se dotični nastavi postavljati u ovoj situaciji ko do sad ja neću dugo izdržati.
Kao što sam rekla...ŽELIM KROTITELJA, a ne nekog mlakonju kojem će bit svejedno šta radim i šta drugi meni žele napraviti...
Pitam se dal sam ja takvo zlo da ne mogu nać normalnog dečka bez dosjea ili jednostavno nemam sreće???!!!??? :))))
Evo i opet nemam odgovora...hihihi...al čekam ja pa...(samo kolko dugo)
Post je objavljen 16.04.2008. u 10:41 sati.