Možda je u pitanju prokrastinacija, iza koje stoji odbijanje da se stvari preuzmu u svoje ruke? U svakom slučaju, već 5 i kusur godina živim u zamalo ali ipak - nedovršenom stanu. Neke sitne stvari su ostavljene za kasnije, a to kasnije nikako ne dolazi.
Već sam spominjao da u te sitnice spada ogledalo u kupatilu. Već pet godina se brijem pomoću ručnog ogledalceta – igračke, pa svako malo odem na posao delimično obrijan. Poviše lavaboa je umesto bločica velika betonska površina, tu treba složenom tehnologijom montirati ogledalo tako da bude u nivou sa okolnim pločicama. A iznad svega je ostavljen prostor za kupatilske ormariće u koje treba montirati halogena svetla.
I tako pet godina razmišljam da li će se ogledalo odvaliti sa sve podlogom, ako ga zalepim direktno na zid (betonska podloga u stvari nije beton nego loše umešan lepak za pločice), a ako ga šrafim - čime da šrafim, kako i čime da isfugiram prostor do pločica, da li podlogu prvo da tretiram nekim učvršćivačem, i kojim... A tek ormarići iznad – kako da ih montiram a da na bušim pločice, jer šta ako ih budem razmontirao jednog dana? Konsturkcija X, nacrt Y, vešanje Z. Plan A, plan B. Pera Kojot, ACME.
Nekim ljudima je 5 godina dovoljno da završe postdiplomske, magistarsku i doktorsku disertaciju sa sve istraživanjem i obradom rezultata. Meni je toliko vremena trebalo da dođem do genijalnih rešenja za ormariće, ogledala, spušten plafon u wc-u viđen za tavanski prtljažnik...
Katalizator je bilo izvesno privremeno oduzimanje vozačke dozvole. Šta ako poželim da sređujem stan, a ne mogu kolima da dovučem materijal? Radeći pod presijom, brzo sam presekao, smislio genijalna rešenja, premerio, naručio, i na kraju pretvorio stan u magacin, sa iskrojenim pločama univera, lesonita, kartonom pločica...
Sreća pa sam blizu posla (selili smo firmu u novi kraj) našao finu radnjicu sa šrafovskom robom i alatima (preciznije: burgijama).
I tako sam za protekla dva vikenda napravio ormariće, razradio genijalno rešenje za vešanje i nivelaciju, sve uklopio da savršeno pasuje, osmislio metod izdizanja cele skalamerije bez potrebe za dodatnim parom ruku (ok, ipak sam malko ušino leđa na kraju, nije mala stvar dizati X kila univera opruženim rukama balansirajući na merdevinama)... Kakva sreća kad je sve iz prve savršeno leglo na svoje mesto! Kao kad sam položio Elektroniku I kod Caje! Kao kad je Kolumbo ugledao kopno! Posle 5 godina planiranja konačno sam video ormariće kakvim sam ih zamišljao!
Ostaje još da izbušim rupe za halogena svetla i sprovedem žice do trafoa. I da dočekam akontaciju i naručim univer za vrata ormarića, boje: specijalne. Danas me je dočekala u sandučetu čestitka od poštara, da čim pre odem do poštanskog ofisa i podignem neko ljubavno pismo, najverovatnije iz suda.... u zadnji čas!
A ostale stvari.... treba žuriti polako... Prvo sam se šalio, a ponekad se plašim da li je istina da ću pandrknuti onog dana kad budem rekao: E sad sam sve sredio kako sam hteo!
Post je objavljen 14.04.2008. u 22:16 sati.