Daklem, više me uopće ne čudi da su ljudi na netu paranoični. Čude me oni koji nisu paranoični :-)).
O čemu se radi? Konkretno, noćašnja banalnost. Ima jedan Weblog, tj. autorica koju redovito čitam i komentiram. Tako i noćas. Puknem komentar pa odem surfati. I to, vjerovali ili ne, u potrazi za krojevima :-)). Onima Burda, Neue Mode. Zanemarimo li detalj da sam ih i našla, kaj nisam, di bih ih isprintala, moj prastari, još uglati Epson je totalno nedorastao tim veličinama :-)). Uz to, ionako ne znam šivati, a da i znam, kada bih? Već dvije godine mi stoje neskraćene traperice :-)).
No, vraćam se temi. Daklem, surfam i tražim, ne nađem, vrnem se na već komentirani tekst , poluknem komentare te imam kaj vidjeti; raspravljaju baš o krojevima. Narafski, tekst nema veze s vezom, a ni sa komentarima :-)). Dobro, stanem, odnosno sjednem, gledam pa ne mogu vjerovati. Prvi puta tražim krojeve po netu, prvi puta u životu, ovome online i onome offline. I prvi puta uopće primjetim da itko tipka o tome. A sve to u razmaku od pola minute :-)).
Ne, nisam paranoična i nisam pomislila da me prate mali zeleni. Jednostavno koincidencija. Ili znak da ... da kaj? Trebam promijeniti garderobu? Čemu? Nitko me ne vidi dok tipkam :-)).
Ima toga na netu na tone. Npr. prije koju god, na chatu, nick mi nepoznat, ali je chatter. Nastalo malo mrtvilo te da pokrenem temu, pitam ga za knjige. Odgovara da nije baš neki teški čitač, ali poneke knjige voli. Ispalim, k'o iz topa (Gričkog :-)) ) Lois McMaster Bujold. Kad ono, muk :-)). I počinje salva pitanja: Otkud mi to, je l' se mi znamo, ovo-ono :-)). Dotični je Bujoldičin ljubitelj :-)). Ok, trebalo mi je nekih 15 min da ga razuvjerim. Pobjedio je razum i činjenica da nije još nikada ni sa kim tipkao o Milesu. Zapravo, sad se pitam je l' razum pobjedio, naime/nick, dotičnog više ne viđam :-)).
Još malo :-)). Davnijeh dana, nekaj mi je trebalo. Foniram, gnjavim se, pokušavam. Narafski, istovremeno sam na chatu. Privatne me NekiNick i ja opet iz (Gričkog) topa pitam radi li slučajno tu i tu. Da, radi :-)). Tu koincidenciju mi je priznao na kavi, bio je uvjeren da ga znam. A, meni je samo trebalo nekaj. Kaj mi je i napravio :-)).
Ne smijem zaboraviti vlastiti napad paranoje :-)). Tipkamo na privateu, nikaj posebno. Kad, otipka PrivateNick istu, ali, istu, istu rečenicu koju je FrendNick otipkao noć prije. I tu je počela paranoja :-)). To je on, zakaj me zafrkava? Dovela sam se do toga da sam nazvala taj private, skoro uperila lampu i ispitivala. Mislite da mi je to sve bilo dovoljno? Različiti glas, različiti grad itd. Ne, nije :-)). Smirila sam se tek iduću noć kad sam osumnjičenog frenda natjerala da mi se zakune životom svog pesa da to nije bio on. Kako je pes još živ, vjerujem mu :-)).
Zamislite sudar svega toga i mozgića koji nije baš najstabilniji. Zapravo, ne zamišljajte :-)). Nije ni čudo da paranoja vlada netom, a i svijetom. Od teorija zavjere do «ja sam najbitnija osoba u svemiru i svi me prisluškuju, prate, uz to i neizmjerno vole».
Navodno, ne držite me za prstiće, samo sam čula i upitno koliko sam zapamtila da je jedan od psihijatrijskih imena tipa Jung pisao o tome. Zovem to podudarnošću Svemira. Zaboravila sam kako je to Jung, ako se radi o njemu, nazvao. Događa se. Ne mislim na one očite telepatije poput: Baš sam te mislila nazvati, ti si me preduhitrila, sreli smo se u gradu blablabla. Nego na nekaj ... nekaj baš slučajno :-)).
I da, vjerujem u slučaj, slučajnost, slučajno i sve inačice :-)). Događa se. Iliti: Shit happens :-)).
Ponekad :-)) ...
Negdje :-)) ...
Slučajno :-)) ...
Post je objavljen 14.04.2008. u 02:38 sati.