„a daj amo se nečeg igrat?“-gnjavila sam te…
„ aj amo se igrat, ali ono što ja kažem, idemo se igrat spavanja“-okrenuo se i zaspao…
-nisi mi dao za pravo uvijek-
„Ja se bojim, nisam smjela gledat onaj film, sad neću zaspat“- mislila sam u sebi
„ ajde okreni se prema meni, ja ću te češkit, ne mogu zaspat“- znao si da sam se prepala
-nisi me zafrkavao i smijao mi se-
„Meni je dosadno i hoću ići s tobom!“-uzeo si me za ruku i poveo na igralište,
„ evo poveo je svoju prikolicu“-zezali su te prijatelji, ali kupio si mi slajić na povratku… -nisi me podcjenjivao niti me se sramio-
„Neću skočit Tajo, visoko je, i duboko je!“-plakala sam na vrhu sike(kako si ti rekao)…
„ajde skači, odmah, što izmišljaš?“- derali su se svi…pa čak i moj Tajo…
„Hajde, zajedno ćemo, pokaži im da možeš“- primio me s leđa…i skočili smo… -bio si uz mene, s tobom sam bila-neustrašiva-
Ma što će on, mali seljo beljo, glup je kao matun“-ogovarala sam ga
„Nemoj tako, ne ponašaj se Ko je kao ja?, svi smo isti“-smirivao si me…
-spuštao si me na zemlju-
„Ja bi htjela posvojit dvoje djece, i htjela bi da živimo u maloj, bijeloj kučici!“-zanjela sam se
„ To su tvoji snovi, tvoje želje nikad ne znaš“- slušao si me………
-dao si mi da sanjam, nisi me prekidao-
…odrasli smo…prvo ti pa ja…ti si imao svoje društvo…ja svoje…ti si imao curu…ja dečka…viđali bi se tek na nekim obljetnicama…proslavama…rođendanima…a onda slučajni susret vani…i mnogo još namjernih izlazak…mnogih partija do zore...mnogih kava cijelo popodnevnih…mnogo pica pojedenih…moja prva vožnja auta…tvoji izgubljeni živci…
Ljubav tvog života moja najbolja prija…moje suze zbog njega, tvoje rame za plakanje…
Početak mog puta za vozačku tvoj smijeh i zezancija…tvoje obećanje da ćeš mi dat ključ svog novog audia da napravim đir za rođendan…tvoj poziv na moj rođendan…obećanje da ćeš doći…moje iščekivanje da se pojaviš u klubu…da zaplešemo kako samo mi znamo…da te poljubim i izgrlim...nisi došao…mislila sam negdje si zaglibio...eh da sam samo znala ja…
I onda buđenje to jutro…spremala sam se obrušit na tatu…pa 7 ujutro je, u 5 sam došla s SVOGA rođendana…kad sam vidjela oči svog Taje…oči pune suza u mog medvjeda…
„Ljube I je poginio, imao je noćas prometnu nesreću“…dalje se ne sjećam…sve u magli…
I nemoj se ljutit…ali ne želim se toga sjećat…ne želim da kad netko spomene ima tvoje toga se sjetim…želim se sjećat svega ono zbog čega si još na zemlji bio anđeo moj…nema te 6 mjeseci…točno 6…a samo smo ja i ti znala što nam znači taj broj 6…i onaj stih koji si mu pjevao:“ samo molim te, pazi kako mi je voziš, brate moj,“…kako se život igra s nama…
…volim te Anđele moj…i znam da se smiješ gore sad…znam…jednostavno znam...
Post je objavljen 14.04.2008. u 00:36 sati.