Sinoć sam dobila poruku na koju bih ja kao trebala odgovorit...
Mda......Iskreno,odgovor je ne znam......
Ide mi sve to na živce....pogotovo moj razred,jbt,neki ljudi imaju ozbiljnih problema......i pritom se ne zajebavam.....
A cure....ajme majko.......jbt,ja sam tu fazu tračanja i spletkarenja prošla još u 4. osnovne,a one to sad rade,neke su i ostale na toj razini.......
Rzočarala me sve i jedna od njih,jer neke stvari ipak nisam očekivala,mislila sam da sam napokon našla ljude koji nisu kao ostali....aha...sigurno........malo sam ja prenaivna.......
Stalno si govorim da ljudima ne treba vjerovat,al onda im na kraju opet nekako povjerujem.......
Trenutno ne želim ništa osim otić u taj jebeni Gardeland idući tjedan......
A prek ljeta 9 dana u Francusku........
Trebam razmislit malo o tome što ja zapravo želim i s kim....a ti me čekaj ako želiš,a ako ne želiš to je tvoja stvar......drugo ne znam šta da kažem.......
Dosta mi je da mi se život temelji na principu "dva koraka naprijed,tri nazad".....
A možda se jednostavno bojim vezat za ljude......jer znam da će otić.....pa čemu onda to?!
Ima li to uopće smisla?
Post je objavljen 11.04.2008. u 17:16 sati.