evo mene ljudi moji dragi.....
ni sama ne znam zašto pišem ovaj post ali vjerojatno mi je nešto na duši pa vam moran reći....
vjerovatno ste se svi zapitali imate li vjernog prijatelja i kojeg ćeš imati do kraja života....mene to pitanje malo muči jer ja sam sad u takvoj dilemi...
mogu ja imati ppuunnooo prijatelja ali oni će svi biti lažni i ne će biti najbolji,nećeš im se moći izjadati kad ti bude najteže...
taj je problem najveći,kad ne znaš imaš li pravog prijatelja...
iman i ja dosta frendica i sve više gubim povjerenje u neke,a neki sve više zadobivaju moje povjerenje...
kad kažem neku svoju tajnu svojoj frendici uvik se bojim da ta osoba moju tajnu ne bi rekla nekom drugom...i toga me uvik strah....
moja najbolja frendica je ines ali osićam da se to naše prijateljstvo negdi gubi,
ko da ga vitar negdi odnia pa ga više jednostavno nema...
znam da i ona to shvaća...
nije mi baš lako pisati o ovoj temi jer osićam da gubim jedno veliko prijateljstvo...
i uvik poželim pričati s njom o tome ali nešto mi ne da,u meni je neki glasić koji mi govori da smo još uvik onako dobre prijateljice i da ne triban pričati s njom o tome ali shvatit ću ja kasno da mi taj glasić laže...
ja više ne mogu tako...il sam s njom najbolja frendica ili nisan...
to me muči...
i želim s njom pričati o našem prijateljstvu ali ne mogu jednostavno ne mogu...
ponekad poželim otići daleko od svih da budem sama i da razmislim o nekim stvarima i da odlućim o nekim stvarima....
ali niko mi to baš i ne da,kad poželim biti sama onda se maknem od drugih i svi me počinju pitati što mi je,na koga se ja to ljutim??
al ja se na nikog ne ljutim samo želim ponekad biti sama i razmisliti o mnogočemu...samo to,....ja se nadam da ne tražim puno...
svi misle da san ja neka tvrda osoba ali nisan samo ja ne plačem pred njima već potajice da niko ne vidi,jer ne želim da me neko povridi,...
znam da zvučim čudno ali možda me neke osobe razume,,,.
puno je stvari koje u mom životu koje su zapetljane počevši od mene same...