- i glava od bolova
- i kola od volova
- i čaše sa stolova
- i čizme iz Borova
Ovo na kraju ispade opis post-svadbarskog ambijenta. Ostavljam to za neki scenario. Glavni junak se budi u rečenom ambijentu, ispod stola ili tu negde, nema nigde žive duše, nema pojma ko je i otkud se tu našao. Luta njivama (važan detalj: zemlja je suvkasta i blato se ne lepi), dok oko njega duva topao, mastan vetar, oblaci nisu toliko niski i ne nose kišu, ali su ipak olovno sivi i njihove donje strane su jasno definisane, opipljive. Kako opisati topao vetar filmskim jezikom? Glavni junak nije žedan, usne mu nisu ispucale, nema nikog kome bi rekao: "u bre, ala je topao ovaj vetar". To je film u kome se ćuti, sve je rečeno muzikom, i slikom koja slobodno može biti crno-bela. Oblaci mogu biti sivo-plavi.
Čemu ova lupetanja? Samo sam u pauzi do sledećeg smislenog posta hteo reći da mi je sve potaman dok idem na posao i udišem topao vazduh. Nije hladno, nema kiše, šta još poželeti? Puno toga, ali počnimo od onoga što je tu.
Post je objavljen 10.04.2008. u 16:30 sati.