Moj problem je što mi je previše stalo. Stalo mi je do ljudi koji su užasno sebični, koje boli k**** za mene i zbog kojih se osjećam manje vrijedno. Ponašaju se kao da nisam dovoljno dobra za njih, ili još gore, kao da ne postojim. A kad sam loše volje, onda kao obrate pažnju. Dođe mi da vrištim, dođe mi da se rasplačem pred svima jer ne pripadam tamo. To nije moje mjesto, nisam prihvaćena... Mrzim svoj život!! Jel tolko puno tražim kad želim nekog tko bi u meni vidio ono nešto posebno, kome bi bila važna, tko bi me prihvatio ovakvu kakva jesam?! Zato sam se i počela zanimat za _ _ _ _ _ _ _ , jer u njegovom pogledu nema osuđivanja, nema sažaljenja... Taj čisti i tajanstveni pogled jedna je od najljepših stvari u mom životu...
To vam je samo moj neki izljev emocija... no big deal...
Post je objavljen 10.04.2008. u 10:25 sati.