tata još jedan dan je prošao bez tebe i tako tužna sam jer nema te ...dok pišem ove riječi sjetim se onih ljepih dana dok si još bio sa nama...to je bilo tako ljepo ...i tako ide dan za danom ,godina za godinom i samo uspomene na tebe ostaju i samo one su tu...nekad me tako steže u srcu dok gledam tvoje slike i u školi sve ćešće zaplačem jer te nema ....tako je teško Bože izgubiti neku dragu osibu neku osobu koja ti je značola sve na svijetu.....i tako kad sam ja doznala da te više nema kad su mi one davne večeri prije mnogo godina mama i sestra uplakane rekle da te nema,moj se mali svijet ,djetinstva ,radosti i sreće srušio....pretvorio se u tugu,bol,i djetinstvo u kojem nisam imala tatu....po drugu djecu su dolazile tate na kraj škole,išli sa nijma u šetnju u grad,veselili se svakom novim danu kojeg su provodili skupa,ali ja to nisam više doživljavala otkad si ti umro kad sam ja imala samo pet godina i Bog mi nije baš dao vremena da te upoznam ,nije mi dao da se oprostim od tebe ...ali eto život donosi i uspone i padove,i sreću i bol ali i novi dan ispunjen radošću
Post je objavljen 09.04.2008. u 22:09 sati.