Ponekad sanjam i pravim se da nije tako; da ne sanjam, u snovima.
Jesi li ikada sanjao u snovima, i znao da je i san
koji sanjaš u tom svom snu... isto samo san?
Da se neće ostvariti; niti jedan od njih?
Ponekad šutim i pravim se da izgovaram, šapućem.. tvoje ime.
Ponekad prstima prelazim
preko oštrog, hladnog kamenja na cesti, poput luđaka
i pravim se;
Da sam hladna i oštra stijena
a ti dodir što ju u prah pretvara, rastapa.
Mojim vlastitim prstima.. ti kružiš i otapaš.
I kad poludim, kad bih rado razbila, sve što me čini ovakvom
kad bih te najradije utopila, u ovoj svojoj vreloj krvi
satrla; ovim svojim, ponekad bezdušnim prstima
utopila
utopila u ludoj sebi,
tada obavijem ruke oko same sebe
otužne vrele sebe
praveći se da nisam, to što jesam,
Da sam dobra djevojčica.
Jedan zagrljaj meni, to make it through the day.
Post je objavljen 09.04.2008. u 21:17 sati.