Zasto je danas tako tesko bit iskren? Zasto svi misle da moraju muljat i levatit da bi bili prihvaceni? Nije mi jasno...danas svi nesto glume...svi se pretvaraju da su ti prijatelji a zapravo su prvi kad ti treba zabit noz u ledja...samo da se razumijemo, ne govorim ni o kome, pisem opcenito...stvarno to necu nikad razumijet...kad su s tobom govore jedno i podupiru te sta god da kazes, a u biti jedva cekaju priliku kad ce sve to moc izlajat nekome...ma daj e...cemu sve to? Zasto jednostavno ne kazu ono sa je...onako kako stvari stoje...bokte, pa naravno da ti ne pasu bas sve osobe koje su u tvojoj okolini, ali brate mili, pa ne znaci to da zbog toga moras srat po njima...jednostavno se makni i gotovo...tko kaze da moras imat kontakte s osobom koja ti nije po ukusu i koju organski nemozes podnijet?? Hvala Bogu, svi mi imamo u blizini osobu koju ne podnosimo, cesto i vise osoba, ali zar to znaci da se cijelo vrijeme moramo svadjat s tim osobama?? Ja mislim da ne...
A sad konkretno...znas, mislila sam da smo frendice...ocito sam se prevarila...ispala sam naivna...kad su svi srali po tebi i trudili se izgurat te iz drustva, ja sam odlucila ostat s tobom jer sam mislila da si drukcija...da nisi takva kakvom te oni prikazuju...i u tome sam se ocito prevarila...a stvarno sam vjerovala da nisi takva...htjela sam ti vjerovat, cak sam bila spremna posvadjat se sa svojom najboljom frendicom zbog tebe...ne da sam bila spremna, ja se JESAM posvadjala s njom zbog tebe...i ne samo s njom...svi jako dobro znamo sa je sve bilo...samo mi je drago da se dogodilo ono sa se dogodilo...drago mi je zbog svega sa se dogodilo na tom partyju...mozda jesam napravila glupost, ali na racun toga sam ja dosla sebi i otvorila oci...drago mi je da se to dogodilo na vrijeme...i drago mi je da sam na vrijeme shvatila, dok nisam izgubila i ono malo povjerenja koje je Virna imala u mene...sad sam tek shvatila da ti meni uopce ne trebas u zivotu...ja vec imam dvije najbolje frendice i jos mali milion bliskih frendica za koje sam sigurna da me ne bi izigrale...ali steta je vec ucinjena...zbog svega sa se dogodilo ja sam izgubila i ono malo povjerenja koje sam imala u ljude...do sad sam bila oprezna kad se ticalo frendova i ljudi s kojim se druzim i ljudi kojima se povjeravam...a nakon ovoga sa je bilo, ja jedva da ikome vjerujem...sada mogu na prste jedne ruke izbrojat ljude u koje imam apsolutno povjerenje...ako ovo budes citala reci ces da pretjerujem, ali to je zato sto ti mene zapravo uopce neznas...ti znas o meni onoliko koliko sam ti ja dopustila da saznas...nista vise...samo sam to htjela rec...sad mi je lakse...iskreno, nije me briga tko ce ovo procitat i hoce li itko mislit da pretjerujem...stvarno me nije briga...ja sam tu napisala ono sa ja osjecam i sad mi je lakse...
I smo jos zelim rec jedno...Virnice, ljube, hvala ti...imale smo mi svojih trzavica, ali bila si tu kad bi malo tko ostao...necu ti to zaboravit...ja bi na tvom mjestu odavno digla ruke od mene...ali ti si ostala i to se cijeni...to mi jako puno znaci...jos jednom...hvala ti! vte...
Post je objavljen 07.04.2008. u 23:14 sati.