Tada nas je samo trenutak dijelio
od iskrenoga.
Tada je samo sjena bila okrunjena.
Gledam te u oči, u njima me nema.
Polažeš ravnodušnost
na moju dušu.
Skupljaju se molitve na usnama tvojim.
Još samo papir prima slovo,
koje zapinje preko usana
da istina ne iskoči.
Sutra će ponovno zora svanuti.
Kazaljke i dalje neće stati.
Miris tvoj neće iščeznuti.
Vidim, u očima kraljuje samo
tišina.
I dalje pogledom pratiš.
Ne govoriš ništa.
Dug je put kojim smo koračali,
davno ja pala noć,
ugasila se svijetlost.
Nad nama više ništa ne sjaji.
Pronađi svoj put i idi..
Ja ću ostat tu na istom mjestu,
jer to je jedino što nam treba.
Post je objavljen 07.04.2008. u 16:41 sati.