postane stvarnost...
kad se okrenes i sam sebi se divis sto si prezivio jos jedan dan...
mi ljudi smo cudne zivotinje...jako cudne
neki put se iz pepela dignemo,
neki put se izgubimo u sopstvenom pepelu
neki put nam pepeo postane habitat
pepeo ili prasina...
sasvim svejedno..
kad znas da si na dnu, kad se boris ujutro osmjehnuti se
kad na pitanje kako si , kazes "dobro" po navici
kad sve to mozes spakirati u neko pakiranje jedva probavljivo,
kad se tvoje pravo lice otkrije najzad lice koje si vjesto skrivao lice koje poznaje jako dobro sve one osjecaje tuge kojiti nisi vi drugi misle da su oni patentirali
kad si sam u sobi i sam sebi glumis da si ok
kad skuzis da si samo los glumac...
kad se nadas da je ovo samo proljece koje se igra s tobom
kad opet sam sjedis u sobi i smijes se sam sebi...opet...
kad skuzis da koliko god bjezao, od sebe ne mozes pobjeci...
kad ti nisi vise ti...
kad ti je jasno sve ono sto su pricali o medjimurcima i fincima..
kad se nadas da ces ikad opet biti onaj stari
kad... si ko kuche..
Post je objavljen 06.04.2008. u 14:14 sati.