tako dugo nisam pisala da se osjecam kao da ucim sve izpocetka,ali ovoga puta cu pisati o mom zivotu,ljubavi,osjecajima,prijateljima...
eto sada sam zaljubljena u jednog jako dragog decka,samo nas jedna stvar cini razlicitima,a ovako pricamo i po sat vremena na mobitel,shvatila sam kako je tesko biti zaljubljen,ali da stvarno volis cijelom dusom....
...toliko suza,zbog jednog decka,pa neznam sta ima u njemu,valjda je istina da sam mu poklonila svoje srce i da ce ga on uvijek imati,valjda zato toliko i boli...
da mogu,nebih se toliko mucila,opet bi bilo kao da smo se svidali jedno drugom i to je to,ali nemogu...
...nemogu prestat mislit na njega,glupo zvuci ali od svih deckiju,on je prvi u kojeg sam se zaljubila doslovno do usiju...
nikako nemogu shvatit zasto mi je toliko tesko,otkuda sve te suze,zasto ga nemogu jednostavno prebolit...?
Almost Lover
ova mi je pjesma preljepa,kao da tom pjesmom mogu izreci svoje osjecaje...
...preljepa je...
gotovo svaki decko koji mi se svidao,kao da je imao okvir:ja njega volim,on mene nevoli,proplacem ga,i to je to,ali ovaj decko,ma neznam,poseban je,tako se razlikujem,a toliko ga volim..
Post je objavljen 05.04.2008. u 19:33 sati.