Marketing
Dobra vam bila večer prijatelji moji
Evo mene moji ljudi doša sam vam na bevandu
još je živa naša loza još se penje uz verandu
Evo mene lipi moji bili galeb neka leti
oduvik je bila pisma dalmaciji zakon sveti
Čuvaj sine moj, maslinu i škoje
kada zaspem ja pamti riči moje
Dobra vam bila večer prijatelji moji
ko će izmišati karte ako nas nima
Sidimo noćas kraj stola
a vidim da nima nas pola
al pisme naše su zauvik tu...
Svadbe, krstitke, dječji rođendani....
Samo dobar razlog da oko sebe okupiš ljude koje voliš...ili one koje si nekad volio, a danas samo još imaju kredit prošlosti..i tu su uz tebe samo zato jer je to red!
I zbilja, sidimo tu oko stola, a zbilja, fali nas pola!
Baš mi je to zanimljivo...
Nekada su i oni koji sada fale, bili oni koje voliš...
I mada ih i danas voliš, njih više nema!
A opet, nekako, oni su odabrali sami da više neće sjediti za našim stolom i pitam se trebam li žaliti jer ih nema tu?
Kada se ljudi obećaju jedno drugome, kažu: "dok nas smrt ne rastavi"!
Koje li gluposti! Zar nas smrt zbilja rastavlja?
Ne bih rekla!
To je ŽIVOT!
Život nas razdvoji, i odnese svakoga svojim putem.
Svakodnevica, posao, trka za nekim boljim sutra...i paf!
Odjednom shvatiš da neke ljude više ni ne poznaš!
Ne poznaš više ni sebe iz tog vremena, jer je rutina svakodnevice i na tebi učinila svoje i promjenila te u neku drugu osobu...koja samo liči na tebe! Ali to je već druga tema....i druga priča...
Post je objavljen 05.04.2008. u 16:43 sati.