Dragi Nashy,
Jučer je nemilosrdno dažilo, pa smo morali prekinut tek započetu sezonu kupanja i sunčanja. Međutim, vremenske nepogode nisu nas spriječile da se zaputimo u četrdesetak kilometara udaljenu Korčulu ne bi li obavili neke poslove. kad smo to obavili, ipli smo na kafu s našom dragom prijateljicom S s kojom smo popili super kafu u kafiću "Galerija" te se počastili genijalnim kolačima iz "Cukarina". Oba ova mjesta već su kultna i ne treba im posebna reklama, ali mi se svaki put oduševimo i uvijke se iznova vraćamo. Cukarin se preuredi i nudi izvrsne kolače: amaret i klašune posebno izdvajamo. Ima mindulati, raznih marmeladi, likerih, šampanjaca i veliki izbor čokolade "Nadalina". Na nas je to sve ostavilo dubok dojam jer se ne moramo mislit što ćemo poklonit prijateljima po svitu i okolici nego samo gremo u Cukarina i biramo. Kad bi smo dragim prijateljima htili poklonit nešto posebno s okusom našega škoja stavili bi u koficu bruštulane mindule, mermeladu od divjih naranača, litru uja, kolače amareto i klašune, jednu lumbliju, boket frezija ili jednu granu jorgovani i nabrali bi šparoga. Ima još tega puno i zapadamo u trans od glada dok ovo pišemo. To bi bilo kad bi predstavljali sebe na lokalnoj razini. A kad bi se htili predstavit na nacionalnoj, stavili bi smo u koficu bocu Pošipa ili Rukaca, opet litru uja, Bajaderu /onu u limenoj ambalaži/ i jednu Vegetu. Mogli bi stavit i jedan paški sir, slavonski kulen ili drniški pršut. Što Vin mislite? Ili da se držimo koncepta "Manje je više" i nikomu ne damo ništa!? Vaši.
Post je objavljen 04.04.2008. u 13:05 sati.