Priča mi jučer kolegica po struki kak su joj upali fakat u stan policajci, prošnjofali okolo i naredili da sutra spusti rolete. Pokazali su joj i policijsku značku na njeno traženje sam kaj, ona ima pepeljare na ajs i mogli su joj spičit i značku od mog najmlađeg sina iz kineskog dućana ne bi vidla. Nu da spustit rolete treba bez obzira kaj su nam već svima spuštene i rolete i gaće, ter smo se dobro svi i pride naprčili bušu ne trebalo. Tako sam se nekako i ja danas ustala iz satenskih lancuna i sve spuštene tolerancije prebirem po primozgu kak bu jebate sve stalo i škole i tvornice (one dvije), aute bumo spizdili na krovove, goluba tak više ne bu jer valjda bu si snajperisti malo provežbali, sve bumo zavarili kaj je na otvaranje preporučeno i gubice, kad je nemoguće (je li?) da se jednostavno evakuiramo par dana na Sejšele dok projde gungula. Je. No, danas mi je majstor Đuka uljepšo dan da nije mogo bolje. Sjećam se davno kad su se Ameri kakti spustili na mesec majstor Joža mi je ispod terase celo vreme nekaj šlosal i sigurna sam da ga do dana današnjeg zaboli kita i za Amere i za mesec. Danaske sam pak svratila do Đuke, jer bi se u samostalnoj i demokratskoj heh lijepojzajedničkoj prije spustila na pravi mesec, naravno prije bih se popela, nego eto našla ono kaj mi treba, a treba bi okrugli stol. Bez obzira kaj smo puni raznoraznih kurčevih okruglih stolova s dodatkom obveznog keteringa, ja nikak najti stol odgovarajućih mi dimenzija, a još k tomu kaj je najbitnije da ni raspolovljen za rastezanje. Koji će mi bilbao stol za rastezanje, ako ga ja nikako i nikada ne želim rastezati. Isto mi ga dojde da si kupim prase, a ustvari hoću maltezera. Nakon što sam se nagledala svega i svačega od okruglih stolova, sjetih se Đuke i pomislim kak bi mi on to mogel zrezat ak je kojim sretnim slučajem u trijeznoj fazi. I eto me danas kod njega. Zatekla ga kak se druži s gemištom i nije slutilo na dobro, te sam mu sve lijepo zapisala da ne fula drastično. Centimetar sim tam nije greda. Al ono kaj me oborilo s drva kod Đuke bilo je to kaj on danas, trećeg travnja ljeta bušjeg dveiosme nije imal i nema pojma gdo nam sutra stiže. I nakon što me ponudil s cugom rekavši: buš si kaj popila, prihvatila sam čašu gembača i pripalila sedmu pljugu.
Post je objavljen 03.04.2008. u 12:49 sati.