Marketing
odraz u slomljenom zrcalu...
Nije me bilo jedno vrijeme. Neznam zasto...Puno toga se izdogadjalo u ovim 20tak dana...Mozda se zapravo i nisam htjela javljat...Nisam imala volje, zelje...Ni na forumu nisam bas bila aktivna...Stigla sam do 57 kila...zatim su slijedile serije prejedanja i povracanja....na kraju sam zavrsila na 61.4 kg...sada sam na 60... Mislim da ja ne mogu uspijeti...Lakse mi je ovako. Strah me sto ce biti ako stvarno uspijem...Sto cu ako stvarno uspijem doci do tih 50kg? Hoce li to biti dovoljno? Mozda mi je lakse ovako...skinut nekoliko kila pa se opet udebljat...i tako u nedogled. Nakon sto sam se jucer toliko izrigala da sam mislila da ce mi oci ispast od bolova, rekla sam dosta...Plakala sam do dugo u noc...Ne zelim ovako zauvijek.
Odlucila sam za pocetak prestat povracat. Ne zelim to... Zelim smrsavit, ali ne na taj nacin. Bila sam cak skinula onu knjigu sa receptima za UN...i zakljucila da ja to ne mogu...opet bi zavrsilo prejedenjem i povracanjem. Zakljucila sam da neznam normalno jesti. Ili cu jest minimalno (tek toliko da nepadnem) ili cu se prezderavat. Pa sam se odlucila za prvu opciju. Pod svaku cijenu. Znam da cu jos puno puta imat krizu i da nece sve tec tako glatko kako mi se sad cini, ali zelim uspijet. Zelim ne razmisljat sto cu ako dodjem do tih 50 kila, o tome cu razmisljat onda...
Cesto se pitam kako sam se ja uvukla u sve ovo? Sto je meni sve ovo trebalo? Zivot mi se vrti oko toga koliko cu kila imat, sto sam pojela...zivcana sam, cesto planem bez razloga...ne mogu kontrolirat svoje osjecaje. Neda mi se ic van, ne zelim da drugi gledaju moje salo. Strah me ljeta, mora... Trebala bi se koncentrirat na ucenje, ove godine imam prijemne, ali opsesija (ne)jedenjem je jaca. Bojim se da ce mi i vezu unistit. A to ne zelim. Samo zelim bit normalna, mrsava i uzivat u zivotu... Nadam se da cu uspijet...
...kissich...
Post je objavljen 02.04.2008. u 11:06 sati.