PASANA SUBOTA:
Jebeno, ja, manić, ive i gogo remo na vranje. Pijanka, zna se...Počinjemo va Emi, za zagrijavanje činar i jamnica (par puti), selimo se va Đir i tamo tučemo po amoro koli (opet veće količine)...Skoro pa je vrhunac...Idemo dalje na konačno odredište, Faraon. Opet po amaro koli (i opet još veće količine). Sad kad smo va Faraonu je oko 2 ujutro, ali u 11 smo još bili doma i “trenirali” poli manića po amaru. Sad iz još neutvrđenih razlog zoven mladena da ga pitan da li će prit, on, naravno, spi ko top i šalje me u 3PM. Pozdravljan kiketa i sebeta i plovimo na oblacima do auta di se nalazi još litrica medenice. To smo očistili i tu je vrhunac radnje...Po ure kašnije ja sidin na klupici i RIGOLETO x2. I tako san bi vani na zračenju oko urice kad je dopali gogo i ponesa me va auto. Izjavili su da remo va Jezero, a ja gotov, glava zbija, noge ne poslušaju...Mislin da san dosta pametno postupi kad san reka neka me pelju doma jer da mi je dosta, i tako san na 4 ure bi doma va wc-u i opet RIGOLETO...
TO BE CONTINUED....
NEDILJA:
Vazan je, boli glava, bole noge, boli štumig, boli sve...oh jao...ča sad?! Svi su doma, stari, stara, braća (i sestra, ali ona je OK, vjerojatno će saznat ča je bilo al neće cinkat, ni straha)...Ča sad delat? Kako se suočit sa stvarnošću??? jebiga, negderi moran počet, ajmo u wc i umivat se stotinjak puti...moran priznat da ni baš pomoglo. Al ajmo mi pomalo u kuhinju. Vrti mi se u glavi brže nego ča se zemlja vrti oko sunca...se san na prvi praznu stolicu i tamo sidi po ure. Poji san ča san...ne baš puno...nema veze...pokle podna san priša vase i sve je OK. Ja brat rude i neven smo šli do škole igrat stolni, a onda su prišli kiko i mave pa smo se šli vozikat z motori po dažu. Mokri ko pulaštri, ali nema veze...
Post je objavljen 01.04.2008. u 23:03 sati.