- Bum, buš, bumo, bute, te, šaptala mi je mazno moja nova pičkica.
- Imaš dobar buš, uzvratih dok sam joj jezikom zlostavljao sikilj. Poželjela je da joj poližem anus, ali sam uljudno odbio.
- Kroz tu rupicu prolaze govna…
- Zašto tako govoriš?, čudila se pičkica.
Ustao sam i zakopčao hlače. Ostavio sam je da kljuca u svojoj šolji. Ispred klozeta su čekale one.
- Samo smo razgovarali, rekoh uzrujanoj pičkastoj gomili da ih lakše skinem s kurca. Ali one nisu bile ovdje zbog uriniranja. Ne, one nisu bile ovdje niti radi sranja. Čekale su da im Vedrana Udan potpiše knjigu "Kad je žena kurva, kad je muškarac peder". Knjiga je jako šokirala Moskovljane. Pomislio sam da bi možda bilo dobro uzeti njezin potpis jer ako je šokirala Ruse, što će tek meni uraditi?
Jednoj pičkici sam kradom izvukao knjigu iz torbe i izlaktario se u prvi red.
- A ća da ti napišem pederu?, začuh sušičavi bariton izdrkane spisateljice.
- Ovo je za moju pičkicu. Molim vas napišite "Pičkici koja ima najbolji buš".
- OK, bum!, uzvrati bludnica., A ča ću tebi napisati?
- Meni molim, samo jedan pis, samo jedan mali pis...
Vedrana je zadigla haljinu i pomokrila mi se po nogavici. Zahvalio sam joj i pošao odnijeti poklon mojoj novoj pičkici.
Post je objavljen 01.04.2008. u 20:38 sati.