Tobi je kućni ljubimac naših susjeda. Star je 3 godine i, normalno, ukućani su ga zavoljeli odprve.
Tobi zna gdje se nalazi kuhinja i ostava ...i tko god bi krenuo u tom pravcu Tobi diže njuškicu i pušta neartikulirani glasić. Ukućanima nije bilo jasno zašto se Tobi uznemiri. Nakon nekog vremena shvatili su da Tobi njuška raznorazne mirise koji su dolazili iz kuhinje.
E sada više nije bilo problema...dobivao je što je želio- finu papicu.
Tobi je jako sretan i zadovoljan sa svojim starijim bratom, sestricom, velikim tatommm i mamommmm. Spava u dnevnom boravku u svojoj kućici koja je uvijek otvorena tako da Tobi može prošetati kada god to poželi.
Ponekad je Tobi usamljen kada bi njegov stariji brat i njegova mlađa sestrica otišli u školu, a velikiii tataaa i mamaaaa na posao.
Uf opet sam sammmm, mislio je Tobi, ali se i utješio- bolje mi je tu nego da putujem sa kombijem i da molim svojim okicama da me netko kupi.
Ovdje mi je dobro i moram se i ja malo strpiti ...mislio je Tobi ....
I tako je vrijeme prolazilo . Tobi je jedva dočekao povratak svoje obitelji kući.
Ispričat ću vam, što se jednom desilo našem Tobiju!
Jedne večeri veliki tataaa došao je kasno s posla. Usput je nabrao za Tobija malo trave,
ali kako je bio mrak a on nije imao naočale pokupio je i jedan list oleandera..
I sami znate da je oleander otrovan ...zar ne ....
Ne sluteći ništa, Tobi je bio sav sretan kada je ugledao na vratima velikog tatuuuu.
Propeo se na svoje prednje nogice i ispuštao glasiće dobrodošlice. Velikiiii tata se spustio i dao mu travu, aliiiiii iiiiiiiiiiiiii.
Tobi je pojeo sve ....i travu i oleander .
Onda su nastali problemi. Tobiju je pozlilo...bilo mu je jako muka.
Primjetivši da s Tobijem nešto nije u redu svi su bili na nogama. Toliko su bili žalosni da su svi odreda plakali i mislili kako će Tobi uginuti.
Ljutili su se na tatu - kako je mogao biti tako nesmotren ....e da da, aaaaa tati ..tati je bilo još teže. Drugi dan bilo je tužno u Tobijevoj velikoj obitelji. On je mogao samo žmirkati i previjati se od bolova ..
Tobi je skužio:
...pa oni zbog mene imaju dan žalosti ...moram se oporaviti ...moram .. nesmijem dozvoliti da budu tužni.
I tako je Tobi polako dolazio k sebi... sve što su davali da popije ili pojede on je to uzeo, pa želio je da što prije ozdravi ...i desilo se čudo ... Tobiju je bilo bolje .
Ne vjerujete u ovu priču...eeee priča je stavrna i istinita.
Danas Tobi uživa u svojoj obitelji....slobodan je i zna kada će tko doći kući,
a na velikog tatuuu pazi kada dođe kasnije navečer ...dobro sve pronjuši prije nego stavi u usta, a i velikiii tata pazi ...pa on je zbog Tobija prolio najviše suza.
Tobi sada spava, kasno je a ja pišem istinitu priču o njemu.
Finica se upravo probudila i dok Tobi spava Fica ima svoj ringišpil.
Pozdravljamo vas lijepo, a tko zna... možda krene još koja istinita priča .
Uživajte s Tobijem i Finicom.
Uglavnom...oni znaju slatko papati, a i vidi se.
Onaj tko ima kućnog ljubimca najbolje zna što se dešava kada se kućni ljubimac razboli. Možda će nekom zvučati smiješno, ali ljubitelji tih kućnih ljubimaca znaju biti jako tužni i žalosni , a kad tuga pokuca na vrata nije lako tješiti.
Ova priča završila je sretno, ali ima puno kućnih ljubimaca koji čekaju nekoga tko će ih zavoljeti i spasiti jedne agonije .
S njima nije teško. Simpatični su i dragi... i ono što je najbitnije ...oni vas jako zavole i vi to osjećate duboko ....
Lijep pozdrav do idućeg posta
Tobi... voli puno papati i pravi se važan kada je na rukama