Jebeni kompjuteri nam uništavaju društveni život! Evo je osam sati navečer, muški strejt dio populacije rosi grla, urliče, i nimalo strejt se svako malo hvata, grli, i šta ja znam što sve ne(valjda je neka utakmica na tv-u...NADAM SE). Kako ne želim ometati taj ritual naših ratnika, okrećem brojeve svojih dragih frendica. I što imam za čuti: jedna neće na piće jer se ne može odvojiti od svog dragog ni na sekundu (jebote, ko da su vezani pupčanom vrpcom, baš me zanima jel i u zahod idu zajedno), druga sprema kufere za španiju, trećoj se neda, a ova četvrta kučka se ni ne javlja na telefon!toliko o prijateljima kad ih trebaš...
I tako ja, nepokolebljiva zagovornica gore navedene parole, popuštam pod pritiskom i krenem u avanturicu zvanu: kako pokrenuti blog a ne upasti u bazu pentagona, cie, emo pokreta ili mupa.
Nakon što sam valjda 7 puta utipkala podatke za prijavu(jesam li rekla da komp i ja nismo baš neki prijatelji?)konačno upadoh i ja u zamku zvanu internet. elem, valjda i ja imam koju pametnu za prodivaniti, pa makar s tastaturom i ekranom, jebemu mater...
Post je objavljen 26.03.2008. u 19:52 sati.