Ok. Pošto ti nikad nećes napisati to pismo, možda bi ga ja trebao napisati. ako sam i trazio mnogo prije, sada vise nemam tako velika ocekivanja. Zapravo, nemam vise gotovo nikakva. Godinu dana sam cekao da mi kazes da nikada neces biti samom. Dok sam bio mladi mozda bi i cekao par godina, ali sada starim i nemogu si dopustiti da provedem 5 godina cekajuci nesto sto se nikada nece dogoditi.
Pliz nemoj mi vise govoriti ljubavi, najdrazi i volim te jer to jednostavno nije istina i time samo sve vise sjebavas mene jer to zapravo ne mislis. Kada bi ja bio jedini kome to govoris, onda bi stao i razmislio jos malo bolje o tome, ali kako sam ja samo jedan od mnogih koji su polaskani tim epitetima, jednostavno nemam vise snage zivjeti u nadanju i iscekivanju. Previse me boli...
Ovo je dio pisma koje sam napisao svome dečku i nikad ga poslao. Nadao sam se da će se nešto promjeniti. I dalje nemam snage poslati to pismo. Možda ne želim zatvoriti ta vrata.