Počinju i završavaju se ovi čudni dani….interapt prošlosti i budućnosti…ovih par postova u poslednje vreme mi je pomoglo da se oslobodim nekih gušenja iz prošlosti…neki što su mi postovali, u svom nerazumevanju su mi preporučivali da zaboravim prošlost…i ono stereotipno…počni da živiš…da počnem da živim od danas, ili od sutrašnjeg jutra?…ne to može neko drugi, a ne ja….ja to ne mogu….i neću…
Tako…pregledao sam neke stare crtice i setio se osećanja koje sam imao dok sam ovo pisao…lepo…hoću to da ponovim…
Licemerna bejbi
Gledam te kako se budiš…noga ti viri ispod pokrivača
nešto mrmaljaš, sebi u bradu…(meni nepoznato ime)
…kao, ništa ne čujem
Otvaraš oči i mazno se protežeš
…šake ti spojene iznad glave
Kažeš ‘Volim te’…onako usput
Ustaješ i trljaš promrzla stopala
Pitaš ‘Skuvao si kafu?’
Odlaziš do prozora i otvaraš ga
Gledaš, dole, na ulicu ko prolazi
Brzo se okrećeš, prenuta
Skupljaš svoje odelo sa naslona i odlaziš u kupatilo
Kroz poluotvorena vrata čujem vodu iz tuša i slavine
i to je jedini zvuk…ne pevušiš
Izlaziš iz kupatila i -brzo se oblačiš
Kažeš ‘Žurim’
Otvaraš vrata stana i nestaješ u dovratku,
Na stolu se puši kafa koju nisi popila
Post je objavljen 22.03.2008. u 07:50 sati.