Pregled posta

1.

jutro je osvanulo poprilično sunčano. jesen. lišće. moje najdraže godišnje doba. ja, Aicha, trenutno sjedim u ovoj divnoj drvenoj klupici u parku u gradu. hvala Bogu, više nisam u sirotištu. ovo ljeto me Annina obitelj posvojila. sad živim s njezinom tetom, bratom i njom. predivno nam je ovdje. bar meni je. pravi raj nakon onog užasnog pakla od sirotišta. nemam najbolja iskustva u životu. tek mi je 15 godina i nešto malo (4) mjeseci (ili već?). a do prije 3 mjeseca sam cijeli život provela u sirotištu. istina. otac mi je bio bezjak, mama hrkanica. ali rodila je mog brata. ostavila ga je u jednom drugom sirotištu. rodila mene, ostavila me u drugom sirotištu i umrla. brata sam upoznala prije 5 godina u Hogwartsu - školu za vještičarenje i čarobnjaštvo koju pohađam. prije dvije godine je nestao, a zatim nađen mrtav. baš imam sreće, zar ne? da, ewo. po tko zna koji put sjedim ovdje na klupici i razmišljam o toj prošlosti. u ušima mi slušalice, a iz njih trešti još jedna od mnogih bezjačkih pjesama 'Me Against the Music'.



obožavam ovaj park. preko ljeta nije bio ovako raskošan. suho lišće svugdje okolo mene. nekoliko listova u kosi. klupa je bila posuta lišćem, ali nisam željela micati. koraci ne odzvanjaju nego stvaraju krckav zvuk dok puca lišće pod koracima. vjetar zapuše i pomete lišće sa staze praveći onaj šuštav zvuk, a opet sam sebi napravi još više problema jer nanese novi nalet lišća. kao da netko stvara tu raznobojnu lepršavu i pomalo otužnu čaroliju. sve je tako mrtvo, a tako lijepo. lijepo dok umire. to može biti samo jedno - priroda.



tek je sedam sati ujutro. popodne krećem u Hogwarts. Anna sigurno još spava. Owen je sinoć otputovao za Hogwarts, tj. aparatirao se. on je nama profesor iz Obrane od Mračnih Sila (OOMS). jedva čekam opet zakoračiti u taj dvorac. u vlaku vidjeti sve te moje ljude: Vic, Jenny, Nic, Lanu, Domu i Konyja. nerazdvojna osmorka. 5 Slytherina (Anna, Vic, Doma, Kony i ja), 1 Gryffindor (Lana], 1 Hufflepuff (Nic) i 1 Rawenclaw (Jenny). ali nama to nije bitno. mnogi nas ogovaraju oko toga i pitaju svakog posebno 'kako se možete družiti s drugim domovima'. wtf? drugim domovima? i oni su ljudi. zašto bi ih ja sad tu diskriminirala jer nisu Slytherini? ma to je sve pizdarija, tipa teže.



stavila sam noge na beton obložen lišćem. ono je zakcrkalo. ustala sam se i protresla kosu. nekoliko listova je poletjelo oko mene. kroz lagani vjetar sam se zaputila prema kući koja uopće nije daleko. ubrzo sam se našla na zebri za preći cestu. nitko nije stajao, a ja sam praznim pogledom zurila u šaht na pločniku preko puta. na kraju je jedna dobra duša stala u autu. ogledala sam se. ne, nije. nema nikoga. prešla sam cestu. skrenula sam ulijevo. nasumično sam hodala. put sam znala bez razmišljanja. ulice su prazne. svi spavaju ili su na poslu. iznad mene je proletjelo jato lastavica. one odlaze, a uskoro ću i ja.



našla sam se ispred kuće. izvukla sam ključeve iz džepa. odabrala sam jedan najduži i najlijepši. ugurala sam ga u ključanicu i uz onaj lijepi zvuk otključavanja ušla u dugački hodnik. čim sam ušla okrenula sam ključanicu i vrata su se zaključala. izula sam patike, a ključ spremila u džep. skinula sam jaknu i objesila je. htjela sam se tiho i bosa popesti na kat da nikoga ne probudim, ali sam čula tetin glas:
- obuj se. - osmjehnula sam se i obula papuče. krenula sam uz stube na kat. osjetila sam miris dobro poznatog doručka kojeg je teta uvijek spremala na dan polaska u Hogwarts. zapravo, prvi put ću ga sada jesti i okusiti, ali po Anninom opisu zadnje 4 godine školovanja miris je poprilično ovakav.



došla sam ispred vrata moje i Annine sobe. tiho sam otvorila vrata i ušla u sobu. okrenula sam se i zatvorila vrata. osjetila sam Anninu ruku u kosi:
- opet si bila u parku. - rekla je i zjevnula. u ruci je držala list.
- dobro jutro i tebi. - osmjehnula sam joj se.
- dobro jutro. - rekla mi je i pružila list. uzela sam ga u ruke i gledala za njom dok je ponovno sjedala na krevet i zabijala glavu u jastuk.
- a ja sam bila sigurna da sam ih sve istresla s kose. - rekla sam i bacila list u koš za smeće gdje ih je bilo još 10-ak.
- da uvijek si to mislila. - čula sam Annin prigušeni glas. bacila sam se na svoj krevet. - što je tebi tako fascinantno u tom parku? - upitala me i ustala se.
- park. - odgovorila sam joj i stavila ruke iznad glave. bacila sam krajem oka pogled na Annu koja je prevrtjela očima.
- uvijek mi daješ takve odgovore. - rekla mi je.



- Anna!!! Aicha!!! - čule smo tetin glas. - doručak!!! - Anna je sjedila na stolici ispred ogledala i češljala se. ja sam se tek sad ustala iz kreveta. uzela sam gumicu i svezala plavu kosu. Anna je svojom svoju dugu tamno, gotovo crnu, smeđu kosu. otvorila sam vrata i zaputila se s rukama u džepovima dolje. čula sam kako Anna zatvara vrata i spušta se za mnom. ušla sam u kuhinju koja je bila puna specifičnog mirisa. Anna je projurila pokraj mene i sjela za stol. pogledala me i rekla glasom isčekivanja:
- Hogwarts doručak! - pukle smo se smijati. sjela sam za stol dok je teta nosila doručak na stol. još bolje izgleda nego što miriše.



doručak je gotov.
- sad brzo, brzo spremiti stvari koje smo kupili. - rekla je teta dok je spremala stvari od doručka. - a onda na spavanje. -
- molim? - upitale smo je u glas.
- znam da oka niste sklopile. - rekla je i nas dvije smo se pogledale pogledom kako-samo-uvik-pogodi-? nastupila je pomalo zastrašujuće neugodna tišina.
- okey. - rekle smo u glas i zaputile se na kat. ušle smo u sobu i ja sam uredno složila stvari u kofer dok je Anna svoje samo pobacala, pa se na kraju čudila zašto joj se kofer neće zatvori.
- jedva čekam vidjeti sve frendove opet. - rekla je na kraju nakon mukotrpne borbe s koferom koju je on pobjedio pa je sad ležao otvoren i neuredan na podu.
- da i ja. ali i Nebo i Zemlju. - rekla sam držeći sliku svojih dobermana te spremajući ju u džep.
- a Slona Labuda i Klokana Mirka? - upitala me, te se pukla smijati imenima kao što se uvijek smije. reklo bi se da bi joj dojadilo smijati se imenima nakon dvije godine što imam te zmije, ali ne. njoj ne.
- to treba spominjati? - upitala sam ju. naime, ja sam imala 5 ljubimaca, ali uvijek bih samo sovu ponijela sa sobom preko ljeta.



došlo je popodne. Anna i ja smo cijelo vrijeme spremale stvari. iako znamo da teta zna da nismo.
- Anna? -
- e. - rekla je dok je jela čokoladnu žabu.
- ja tvoj kofer više ne mogu gledati. sredi ga. -
- sredi ga ti. -
- okey. - rekla sam, skočila na noge i počela spremati stvari. sve je tu bilo normalno dok nisam došla do... - Dude i dudice? - upitala sam ju i ona se zagrcnula čokoladom.
- nije moje. - rekla je dok sam joj davala čašu vode.
- nego? - upitala sam ju dok sam ju gledala kako se oporavlja.
- Konyja i Dome. - rekla je kao da se podrazumjeva.
- aha. a što oni to nisu ponijeli sa sobom? -
- je, dobra ti je. 1. Konyja bi u sirotištu skužili. 2. Domi mater uvik rasprema stvari. -
- ah, da. - rekla sam i puknula se po glavi.
- zato ti imaš njihove kondome. - rekla je i pružila mi praznu čašu. ja sam ju uzela u samo odustno rekla:
- da. -
- Aicha? -
- e. - rekla sam joj.
- ti kondomi jesu njihovi, zar ne? - pogledala sam ju i odložila čašu na kredenac. - fuuuuuuuuuuuuuuj!!! - rekla je Anna. - pa što će ti to? -
- to ti je kao čarobni štapić: uvik je uz tebe, a nikad ne znaš kad će ti trebati. -



- spavanje! - začule smo tetin glas iz prizemlja. bacile smo pogled na sat: 2 su sata popodne.
- vidimo se za četri sata. - rekla sam joj.
- da, Durex. - rekla mi je.
- čuješ, to mi je najdraža marka. - rekla sam joj dok sam skakala na krevet. na tom sam od nje samo dobila jastukom u glavu koji je pao na pod, pa se ona morala ustati kako bi ga ponovno stavila na krevet. naime, nije imala na čemu držati glavu, a ja iz protesta nisam željela spustiti ruku i bacili jastuk na nju.



- spavalice! - čule smo tetin glas. ustale smo se i pogledale ju. - buđenje. vlak polazi za sat vremena. -
- ja bih još spavala. - potužila se Anna. - SAT VREMENA??? - viknula je. obje smo skočile na noge, te se munjevito spustile niz stube gdje su nam stvari već bile. koja je teta čudotvor. krletke s našim sovama su bile već spremne.
- kad smo kod ljubimaca. - rekla sam Anni dok smo ulazile u kuhinju. - jedva čekaš vidjeti Malo Zlo ili...? -
- nego što. - rekla mi je ova. sjele smo i svaka je pojela po jedan tost i popila čašu soka. odjurile smo u kupatilo te se sredile i izjurile iz kuće gdje smo se s tetom aparatirale na Cross. sve tri smo bacile pogled na veliki bijeli sat koji je prikazivao da ima još ravno pola sata do kad vlak krene. Anna i ja smo gurale kolica pune stvari. stale smo ispred zida. prvo je Anna prošla kroz zid, pa teta, pa ja. čim sam se tamo našla vidjela sam kako Anna tjera tetu:
- možete dalje same? - upitala nas je teta.
- da. - rekle smo u glas, a Anna malo glasnije nego što je bilo potrebno. gledale smo kako ova odlazi.



Anna i ja smo se zaputile do vlaka. ostavile smo stvari i krenule potražiti Vic i ostale. našle smo Jenny i Lanu u jednom kupeu.
- aaaaa!!! - viknula je Jenny i zagrlila i mene i Annu odjednom.
- uguši meeee!!! - viknula je Anna i ovu odgurnula. pošla je i zagrlila Lanu.
- možeš me pustit? - upitala sam ovu i ona me pustila. zagrlila sam Lanu. onda su se unutra stvorile tko drugi nego Nic i Vic. prvo smo zagrlile Nic, a onda skočile na Vic (skoro pa doslovno).



- kako vam je bilo ovo ljeto? kako je živjeti s Annom? - upitala nas je Vic.
- super. - rekla sam. - 100000000 puta bolje nego u sirotištu. - čule smo veliku buku i znale smo tko dolazi. u slijedećem trenutku se kupe otvorio.
- DEČKI!!! - vrisnule smo.
- Anna vam je donijela Dude i dudice. - rekla sam im i odvalili smo od smija.
- a Aicha kondome. - rekla im je Anna.
- to su moji kondomi. - rekla sam joj i svi su još više prasnuli u smijeh. ova dva su zatvorila vrata kupea i zavalili se do prozora. sad smo na jednoj strani sjedili (od vrata prema prozoru): Nic, Lana, Kony i Doma. te na drugoj (od vrata prema prozoru): Jenny, Anna, Vic i ja.
- tko će sa mnom kupiti nešto slatko? - upitala je Nic ostatak.
- ja! - viknule su Lana i Jenny te su njih tri nestale u potrazi za mističnom gospođom s kolicima. prolazile su minute. uskoro ih je 15 prošlo u tišini.
- ja ih idem tražit. - rekao je Kony.
- slobodno. - rekli smo Doma i ja, te je i ovih troje nestalo iz kupea. sad smo ostali samo Doma i ja u tišini. Doma je odjednom izvadio kutiju s cigarama i upaljač. izvadio je jednu cigaru, zapalio i spremio. povukao koji dim, otpuhnuo i zagledao se u mene.
- od kad pušiš? - upitala sam ga.
- od sad. - rekao je i nasmijao se. maknuo je osmjeh i ponovno se zagledao svojim neobično čarobnim očima u moje.



brzo smo stigli do Hogwartsa. nas osmero smo stali u sedam sati neobično sunčanih (sunce je zalazilo).
- joooj. gladan sam. - rekao je Kony.
- i ja. - rekle su sve cure osim mene.
- ali još nije večera. - rekao je Doma i otpuhnuo pramen plave kose.
- da znamo, ali mi idemo. - rekla je Anna.
- vi? - upitala je mene i Domu Vic.
- ja ne. - rekla sam. - dođem posli. -
- tako i ja. - rekao je i ovaj. oni su otišli, a nas dvoje smo ostali vani. opet se zagledao u mene.
- što ti je? - upitala sam ga.
- što? -
- cilo me vrime gledaš. - brže-bolje je maknuo pogled.
- ma... - odmahnuo je rukom. - hajdemo ovako. - rekao je i pokazao negdje neodređeno.



malo smo duže hodali. na kraju smo došlo do jednog dosta uvučenog, za poglede skrivenog, zida. sjeli smo na beton. on je izvadio cigare i zapalio jednu. opet se zagledao u mene i meni je došlo srat. brže sam bolje pogledala prema suncu, te je i on za mnom kao da je shvatio da opet bulji. cijelo smo vrime sidili u tišini.



opet se zagledao u mene.
- okey, zašto buljiš? - upitala sam ga. kao da je zatečen mojim pitanjem.
- ma samo gledam kako si se proljepšala. - rekao je, a ja sam promrljala.
- mda. - te okrenula očima.
- hoćeš? - upitao me i pružio cigaru.
- ne, hwala. - rekla sam mu. pogledao me. neko sam ga vrime gledala, a onda sam ipak uzela jednu. zapalio mi ju je. - ubit ću te. - rekla sam mu i povukla dim. nisam počela kašljati poput Anne, Jenny, Vic i ostalih cura na prvi dim. očito sam bila navikla na to. na taj dim i sve. ovaj se opet zabuljio u mene. - prekini. - rekla sam mu nervozno.
- oprosti, ne mogu si pomoći. - rekao mi je. pogledali smo se i pukli smijati.




Post je objavljen 21.03.2008. u 00:09 sati.