Nakon puta u Budimpešta konačno sam dobio svoju sobu tako da eto odlučio nešto i da napišem. Tokom cijelog puta uspostavilo se što sam i znao da će bit. Ti mi ljudi nisu zanimljivi. Njima sam samo čudan. A sve je rekla još jedna udana pod navodnike sretno.
- Vi sa filozofskog. Čudaci.
- Možda se sretno zaljubiš ovo ljeto.
Dionizov odgovor bijaše:
- Ne postoji ljubavi koja je sretna.
I nakon što iskoristih ekipu za koju pivicu otišao od njih jer im humor počiva samo na lošim vicevima. Nekima sam ispao snob, ali jebiga.
I današnji dan je zato bio super. Ponekad i ja ne znam koji mi je kurac. Moj život je OK. Imam Ok cimera, koji premda je nekad gnjavež sa metalom ipak ima strpljenja za moje delirije. Mogao bih živjet u Imotskom. Ovako malo učim, idem na izložbe i imam super likove, koji me bare. Bare me i super likovi, i zgodni, i zgodne, i dosadne, i svakakve.
Ali zato nakon sva ta dva dana taj pogled pun iskustva od nekih koji su sretni mi je rekao da proživio mnogo još nisam, ali za neke stvari jesam. Za neke nisam. I da moj život nije samo posao, kuća, familija, već da mogu bit ono što želim i putem kojim želim.
Voyage voyage
Post je objavljen 19.03.2008. u 22:55 sati.