Marketing
...pravo prijateljstvo nastaje kad tišina između dvoje ljudi postane ugodna....
eej ljudeki...kak ste vi meni?ja san vam trenutno jako zbunjujuče
malo san sva sritna,malo tugujem,zadnjih dana jako san sklona naglim promjenama raspoloženja
to mi zapravo izrazito diže tlak(medicinski gledano to je uredu budući da imam nizak tlak...hehe
)neznan ni zašto san sritna ni zašto tugujem...jakoooo nenormalno...........
na ovaj post me naveo razgovor s prijateljicom,koja stvarno nema potrebu mislit ono šta misli jer je stvarno jedna od najboljih osoba koje san ikad upoznala,i stvarno ne postoji niti jedan jedini razlog da bi to šta misli bilo tako(jel ti jasno mala?)
eh pa krenimo....
svi mi imamo prijatelje,na stotine njih nazivamo prijateljima...al kolko njih od tih stotinu možemo uistinu nazvati prijateljima?
kolko njih su nam zaista prijatelji?za kolko njih sa sigurnošču možemo reč da je istina ono što tvrde?na kolko njih se možemo oslonit?.....dođe ti da se zapitaš dali je išta od svega toga istina?ima na stotine ljudi koji izigravaju prijatelje,koji pred vama glume najbolje prijatelje a čim se okrenu ogovaraju vas....ima ih mnogo što se druže s vama radi nekog glupog razloga(npr ako ste vi u onoj grupici popularnijih oni če bit s vama da bi i oni to postigli)mnogi vas iskorištavaju...nekažem da su svi takvi al stvarno ima ih mnogo.....a osvrnimo se sad malo na onaj uži krug prijatelja...znate oni najbolji s kojima ste svaki dan(il ako ne žive blizu s kojima se čujete svaki dan)....tih isto večina nas ima mnogo,al kolko njih uistinu mogu spadat u tu skupinu?za kolko njih ste sto posto sigurni da se u bilo koje doba dana i noči možete oslonit?
dali se uopče na ikog možete oslonit u bilo koje doba?takve stvari stvarno potiču čovjeka da se zamisli i zapita pa tko su zapravo svi ti ljudi oko mene?nitko od nas nema više od 2-3 pravih prijatelja uz koje če bit cijeli život.neki ih nemaju uopče, neki misle da ih imaju al zapravo nemaju,a neki(oni naj sretniji ih imaju samo par)...kolko ljudi koje sad nazivate prijateljima če vas uopče prepoznati za nekih 10-ak godina?kolko njih vas smatra važnim djelom u svom životu?kolko ima ljudi s kojima ste se nekad družili i onda ste se iz nekog razloga prestali viđati koji vam se više ni ne javljaju kad vas vide?hmm...sigurno ih ima...zvuči tužno al tako je....jel vam se ikad dogodilo da ste za nekog mislil da če te vječno bit zajedno(kao prijatelji),da ga potpuno poznajete,da vam znaši više od svih,da ima ono nešto,da vam je jednom rječju najbolji prijatelj/ica i da ste onda odjednom svatili da nije više ono šta je nekad bilo/la i da vas odnos više nije onakav kakav bi triba bit,čak da nije ni približno tome?meni se to dogodilo...i sa sigurnošču mogu reč da to ne želin nikom od vas....donedavno je sve bilo savršeno,a sad....ajme...uff...
bile smo svaki dan zajedno,pričali bi na telefon satima,uvik bi imale nešto za reč,sve smo znale jedna o drugoj,sve je bilo savršeno...a sad je sve suprotno,ne vidimo se nikad,ne pričamo baš,jedva da se javimo jedna drugoj,više mi uopče nije jasna,definitivno mogu reč da ona više nije ono šta je nekad bila
.....al ja san zahvalna šta imam sve one prijatelje s kojima mogu popričat,s kojima se zajebavan svaki dan,s kojima izlazim i sve to šta več ide uz to(pozzam vas sve ljudeki
)al san punoooo punoooo zahvalnija na onih 2 ljudi bez kojih nebi mogla preživit,s kojima se moran svaki dan čut,koji su mi...ma nemogu ja to vama objasnit al njih dvoje znaju šta oču reč....mislin da svi vi il bar večina zante da je rič o erni i dadi....lolin vas oboje.........volila bi da svi razmislite o ovom o čemu san pisala....sad idem papa
Post je objavljen 19.03.2008. u 09:43 sati.