Pišem par uvodnih riječi. Prošlo je, naime, par dana da sam se registrirala, a nikako da pronađem kombinaciju u kojoj sam a) u budnom stanju i b) s dovoljno vremena. Sad nisam u budnom stanju, a i radije bih se uspavljivala uz CSI no moram krenit', a poslije vidimo…
Razmišljam i o tome imam li u ovom trenutku zapravo išta za reći, nedajbože pametno. Inače imam, al' ne znam što mi je danas…i svaki put kad se približim tipkovnici, pfuuu! Pamet ispari. Isto se događa i na poslu pa to valjda mora bit' da je ok. Malo sam glupkasta, a kažu da je to jedan od popratnih pojava anemije. Vratiti će se intelektualna ja kad za to dođe vrijeme. Za malo tješidbe - i bolje je tako – da se odmah ne zabljesnem svim svojim literarnim sjajem i pregorim…
sad ću utrošiti koje slovo, ispuniti komad bloga, kad je već otvoren…
Da ne bi bilo potpuno uvodno, nabacimo pregled dana:
- dan je od hladnog napredovao ka hladnijem; proljeće je u potpunosti nestalo, a s njim i prekrasan ćutež koji sam zadržavala od subote kad sam šiškala masline i držala se za škare da ne padnem žnjih…
- na poslu je bilo otužno kao i inače; nervozu, gubitak odmaka od tog segmenta stvarnosti i dnevnu ofenzivu gluposti uspjela je odagnati samo količina obavljenog posla.
- za pulitiku sam se danas iskopčala; ne može se to slušat' svaki dan.
- umjetnosti malo, sporta otužno; puls je nepovratno tonuo štogod činila…sad par ovih riječi pa se ide nanati.
Savladah bacakanje slovaca, još da im i udahnem žića….
Post je objavljen 18.03.2008. u 23:51 sati.