Marketing
...nikoga nisam tako voljela...
Koi naslov...da,nikoga nisam tako voljela...tj.volim ga još...uvijek...al neznam šta nam je...jučer smo opet prekinuli...al smo se pomirili...voli on mene...nebi mogo izdržat samnom...al zaš on to radi...zaš ja to radim...neznam koko ćemo dugo bit zajedno...nemožemo prekinuti sam zato što se volimo...al ko da imam osječaj da su svi protiv nas...da se nisam vratila neznam šta bi bilo...neznam više kak živjeti...al znam da će ovo završiti...nemožemo više...nie ni meni lako...zaš ja uvijek sjebem sve...al nisam ni ja samo kriva...neću moči bez njega...al nie mi jasno zaš...al znam da je kraj...sad je i meni jasno da nejde više...neću moći...neznam...više niš nie isto...puno toga mi je oprostio...al nemože zaboravit...tak je i kod mene...al zaš ak se volimo...možd je sve sam san,zabluda...možda to ni nie ljubav...ja mislim da je...al zašto...kako mogu znati...zašt se tak ponašamo...rekao mi je da nemože bez mene...rekao je da zbog mene živi...al ni sama više neznam...ja njemu vjerujem...al ispadnem največa glupača...niš nea smisla više...volim ga...okrečem glavu...neznam ni sama...padam polako...sve dublje i dublje...on se mjenja...nije ko prije...bojim se...neznam što će napraviti...sve se sjebalo tak brzo...mislila sam da će ovaj put biti drugčiji...al sam je gore...puno gore...volim ga sve više i više...ali možemo sve manje i manje...nekad nam je tako lijepo...zaboravim na sve...sve je lijepo...savršeno...želim ostati...ali ne mogu...počinje svađa...da se nevolimo nebi se svađali...ošo bi svako na svoju stranu i gotovo...ali ja se neželim svađati...nemogu više...tak smo se dogovorili...al neide...neznam zaš...ako se volimo...NEZNAM...želim pomoć...pomoći nema...ostajem sama...u sobi bez svijetla...u mraku...bez ikoga pored sebe...samo tama...i možda pokoja suza i tužna misao...sve mi se čini prazno...bez ičega...takav osječaj je najgori...izgubljena sam...nie mi jasno...gdje sam,zašto...nema smisla...ali tu sam gdje jesam i nemogu pobječi...htijela bi,trudim se...nemogu...sve je izgubilo svoj smisao...neide dalje...nema pomoći...uzimam papir...pišem poruku..."VOLJELA SAM TE!""VOLIM TE!""VOLJET ĆU TE!""NEMOJ ME ZABORAVITI"...mislim da je to najbolji načim...nemogu više...ali zašto...jeli toga vrijedan...je...jedino on...samo on...u glavi mi je on...mi...ali nema toga...odjednom kraj...crna rupa...nema dno...pravim posljednje korake...smijem se...shvačam koliko ljubav boli...nemogu vjerovati...hladan beton...bose noge...smijeh...začarani krug...nema izlaza...prenjem se...visoko...višlje...polako otvaram vrata...predivan pogled...okrečem se oko sebe...posljednji oproštaj...smijeh...suze...neznam ni sam...prelazim preko ruba...letim...predivan osječaj...ali želim živjeti...prekasno...nema spasa...ali budim se...shvačam kolko ga volim...shvačam da želiš živjeti...shvačam da treaba pokušati...ali neznam kako...treba mi pomoć...pomoći nema...nikad je nije ni bilo...e tako vam se ja osječam...svi oko mene glume...ali niko ne pomaže...svi samo seru...i kako onda izdržat...volim ga...volim ga...volim ga...zašto moram druge uvjeravat u to...zašto mi nevjeruju...neznam...
VOLIM GA!
puSS & kiSa svima 
Post je objavljen 18.03.2008. u 09:41 sati.