Moram priznati da u ovoj pjesmi ima puno toga oko čega se mogu zamisliti i priupitati se. No najviše, "Zašto sjećanja traju tako kratko? ...i puno stvari se zaboravi... A ne bi trebalo, ona barem moraju ostati..."
Ovo je za tebe... pomalo zaboravljenog... Nekad si ipak bio dio mene...
"Ispod moga pramca
jutro zapleteno u dubinama
kao lice stranca,
naboralo se more u daljinama...
Kao tempera
kiša nebo oboji,
takve je boje srce moje
otkad me ne voliš.
Kada krenu zime
i nakupe se alge na koritu
i na moje(tvoje) ime
u zaboravu tvome(mome) duboku...
Kao tempera
kiša nebo oboji,
takve je boje srce moje
otkad me ne voliš."
Post je objavljen 16.03.2008. u 22:45 sati.