Ti dan….Ti dan mi je tako osta u glavi. Kogo bi reka da je nista posebno ali meni….meni je stvarno nikako bi lip. Bila je Subota, dažilo je. Ti san vikend taman dan prin dosla doma. Nisan u petak izasla ali isto san ostala malo duže u posteji. Znate onaj osjecaj kad dojete doma u svoju posteju nakon sto vas par dana ili miseci ni bilo. Pogledala san na orloj, bilo je 10 minuti pasalo 9. U kamari ispod vrati (baš kako i na jacobs reklami) već mi se bi zavuka vonj šuga za lazanje sto je mater parićavala (a ja puno volin stogo lipo izi). Ma da bi mogla oci otvori i progleda, da bi mogla poče normalno funkcionira valo se prvo skontra s kupatilon, vodon i cetkicon za zube. Još uvik cilu kuću drži oni vonj iz kuhinje. Može bi ga kogo drugi nebi bi osjeti ali ja koja san na vikend dosla doma na materinu spizu nakon setemani i setemani studenske prehrane…mislin da van ne treban daje pretjerano objasnjavat iako niste svi od onih koji dile istu sudbinu J … Cak se tocno sjecan i sto san za dorucak izila (cak san doruckovala za razliku od kad se inace dignen i od priše za po u skulu jedva da i sva libra uzmen). Dva tosta od sira i šunke i sok od domaćih mandarini iz sela sto hi je mater bila iscidila. Po dorucku san se uhitila redi svoju kamaru. Napuni se svacega u njoj kako mene nema ukucani ko samo «privremeno» odlazu unutra stvari koje trenutno smetaju po kuci. Usto je doslo i po ure popodne. Servirala san trpezu dokle je mater zavrsavala rucak i salatu. Sili smo za trpezu i svi skupa rucali. Nema one gužve, one vike, klapanja pijatima ko kad san gori i jin s kolegama..heheh…Napokon mir! Po rusku je kogo se na televiziju kogo izasa a ja san ostala raspremi sve to. Ma nisan se ni tun puno zadrzala.Obukla san kabanicu i izasla nadvor. Putila san se pu pržine. Kiša je lagano padala, ali ni mi smetala, po putima ni bilo nikoga, ni to mi ni smetalo. Mozda mi je cak i odgovaralo jer mi je prija oni niki mir. I tako šetan ja svoj rucak i za tren san na Pržini. Nekako zamisljena, neznan ni ja u što, uopce nisan primjetila da san pasala kroz Žal, kroz poje, mimo crkvicu Sv. Križa i došla na plazu. A tamo….ajme judi koja lipost, odmor za oci i dušu. Iskljucena iz materijanoga suvremenoga svita prepustan se svun onun przini, zemji, alojima, moru, vitru i ponekun tici sto se bori s vitrun. Iskljucila san mobitel i tonen u mastu da san i ja oni galeb sto je doša gori od pravca fosa i mlati krilima kontra vitru, kupaju ga kapljice sto mora sto kise koja pada ali on se i dalje trudi. Prileti je cilu plazu i odleti pu Lučice. Kad se i prirodne sile okrenu protiv tebe ostaje ti da se potrudis i boriš za ono što hoćeš. Eto točno tu volju želim i dalje zadrzat u sebi. Odjednom se budim iz te mašte, točnije budi me zvuk auta koje se došlo okrenut na pržinu, vidit valove, zagrli se ili sto vec. Nisu me vidili, ali i boje, jer bi inace znali ko je njih vidi pa hi sa ode spominje (biće in se sa i štuca). Ka su isli ca ja san se uputila pu doma puten pu Bilin zala. Pasala san i mimo kulu. Kulu koja tone svakin danom sve dublje u muljovito tlo ispod nje. Pantin je ko dite, puno vecu, a i kroz vrata san mogla lakse ulist. Sa ce niki rec pa zato sto si bila manja. Ali ni samo zato, istina je da ona tone, svi znamo. Čak i s njoj osjecan niku povezanost jer što ja više resten i gren gori ona tone i gre doli. Točno ko na vagi, na klackalici ili cemu još. Cin san dosla prid Sv. Križ vec je manje puhalo a i kiša je prestajala. Iskrojila san ti put do doma di me ceka niki drugi vonj nego jutros. Mater je ucinila pancerote, Još nisto sto me vezalo za doma i za vrime ka san bila manja. Ope smo cila fameja bili skupa (baren dok smo to izili) i drzali ćakule. A po veceri su se oni stariji paricavali za po leć a mi mlaji za po vanka. Onda mi se u jednemu momentu ucinilo da se nakon ovakega dana u prirodi nisan još spremna vrati u gužvu, viku, smog tabaka. Veceras cu osta doma i naspa se. One koje san hotila pozdravi, javi cu in se sutra iza vele mise, a vanka mogu po i ka san gori. I onda san lipo posla pod tuš i u rekordnih 22.00 već san bila u posteju. Ni mi bilo potriba pjeva uspavanku da zaspin jer san bila tako opustena nakon moga jednostavno posebnog dana da san zaspala u roku od…ZzZzZzZzZ…
Post je objavljen 16.03.2008. u 13:22 sati.